Након што је у министар просвете Дејан Вук Станковић казао да о идеји скраћења школског часа треба размишљати, а потом и најавио могућност увођења пилот пројекта, јавност се веома заинтересовала за ову тему. Мишљења су подељена, како међу наставницима и педагозима, тако и међу широм јавношћу.
Док једни тврде да би то помогло деци да лакше уче и буду боље фокусирани, други наводе недостатке таквог потеза. Од чињенице да школски час није само штуро предавање у ком ученик слуша оно што му се говори, већ да треба оставити места и за дискусију и разговор, чак и о другим темама, како бисмо сачували васпитну улогу школе, до тога да удовољавањем чињеници да је пажња смањена, постижемо контраефекат.
Занимало нас је како су та мишљења тачно подељена и зато смо вас замолили да попуните анкету. А одговори нас нису превише изненадили.
Ево их:
Дакле, више од 80% наших читалаца, међу којима су наставници и родитељи, верује да нису часови ти које треба скратити, већ је решење смањење броја предмета и обима градива које деца уче.
”Ја не могу да стигнем ни за 45, а камоли за 30, смањити градиво, побољшати услове, реформисати законе и оцењивање, довести ствари у ред, вратити достојанство професији, а не скраћивати часове.” – коментар је једног наставника на ову тему.
”Наравно да НЕ. Треба смањити обим градива и уврстити више часова утврђивања градива (поготово за мале од 1. до 4.разреда). Замислите прваке, док се распакује, док отвори одговарајућу свеску (књигу), док му учитељ започне неки елемент или слово, док га научи да правилно изговори, пише и обликује слово једно, мало је и 45 минута, верујте. За одрасле би то можда и функционисало, али за мале НИКАКО!!!! А да не причам о корекцији понашања на часу, одмору и сл. Средња школа можда ДА, а основна НЕ.” – сматра једна учитељица.
Да ли ће их чути, остаје да видимо.