Сигурно знате онај осећај када неком најближем пишете честитку за рођендан. Имате велику жељу да напишете баш оне речи које ће пресликати ваше најискреније емоције, а порука делује као клише. На крају, један чврсти загрљај замени све речи, а емоција се сачува од интерпретација.
Управо тако се осећам и ја док покушавам да напишем рецензију за књигу Идеја која је добила крила. Толико је лична, свеобухватна, нежна, полетна, инспиративна да се просто опире интерпретацији. Тера те да је увек изнова читаш и сваки пут те испочетка продрма и разнежи, као да је читаш први пут.
Не да се Идеја спаковати ни у једну форму. Кажу да је књига за децу, али заправо припада и одраслима. Она је и проза и поезија, и прича и песма, и подстрек и опомена. Говори и о теби и о мени. Јер обоје сањамо и стварамо, онолико колико себи дамо за право.
Ова књига нас подсећа управо на то да свако од нас у себи има макар једну идеју која је довољно снажна да свет учини бољим местом. Не кажем да ће свака идеја да прерасте у епохално ремек-дело уметности, или да се трансформише у теорију релативитета. Али ако верујеш у себе довољно да свом таленту дозволиш да постоји и да се размаше, не можеш а да не осетиш радост. У томе је трик. Вера у себе, истрајност и иновативност мењају свет. Чине нас бољима, племенитијима. Бољим узорима. Поготово данас, када на сваком кораку чујеш сат који ти убрзава ритам живљења и тера те да грабиш, гуташ, јуриш, купујеш, гомилаш. Да заборавиш на себе.
Зато је важно да ову књигу читају и деца и одрасли. Деца да се подстакну, а одрасли да се подсете зашто је важно слушати себе и бити истрајан, макар ти околина говорила да ниси довољно добар.
Није ни храбри дечак, јунак наше књиге, био поштеђен ових брига и унутрашње борбе. У почетку се стидео своје идеје, а кад је мало боље упознао, пожелео је да је подели са светом. Погађате – исмејали су га. Ипак, како то деца често знају много боље од нас одраслих, веровао је својој интуицији и пркосно и поносно сачувао снагу своје идеје.
Али онда сам схватио да они ништа не разумеју.
Одакле им право да суде?
То је МОЈА идеја,
каква год да постане и каква год да буде…
Нико је боље од мене не зна.
Можда је мало другачија, помало луцкаста, чудна.
Па шта?
Зато ћу је чувати. О њој ћу бринути сам(…)
Много пажње ћу јој пружити,
јер то јој је потребно, сад знам.
Нећу се трудити да вам сакријем расплет – идеја и дечак (који не случајно није именован) добили су крила и далеко надрасли све постављене границе. Сигурна сам да вам нећу покварити ужитак читања, јер је лепота ове књиге у снази сваке речи и нежности сваке илустрације, колико год је пута прочитали.
Имам идеју!
Хајде да верујемо.
У уметност, у таленат, у лепоту.
У књигу.
Идеја која је добила крила чека вас на Сајму књига по специјалној сајамској цени.