Skupština Srbije usvojila je nedavno Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji, između ostalog, sadrži odredbe o ravnopravnosti u jeziku. Međutim, lingvisti iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU smatraju da su one u suprotnosti sa celom istorijom norme srpskoga književnog jezika i da se ravnopravnost polova u realnosti postiže drugim mehanizmima, a ne gramatičkim inženjeringom.
– Zakon o rodnoj ravnopravnosti podrazumeva direktivnu jezičku politiku, tj. nametanje jezičkih oblika nesvojstvenih tvorbenosemantičkoj strukturi srpskoga jezika (kao npr: vodičica/vodičkinja, vatrogaskinja/vatrogasilja, psihološkinja, virusološkinja, filološkinja, borkinja…, a šta tek reći za bekicu – „ženu beka“, centarhalfkinju ili centarhalficu?!) ili pak leksičkosemantičkoj strukturi srpskoga jezika (npr.: da li je akademkinja „žena akademac“ ili „žena akademik“, da li je trenerka „žena trener“ ili „sportska odeća“, da li je generalka „žena general“, „generalna proba“, „generalna popravka“ ili „generalno čišćenje“, odnosno: kako glasi oblik za „ženu nosača/nosioca“: nosilica/nosilja/nosiljka; a za „ženu dopisnika“ – dopisnica, ili za „ženu govornika“ – govornica, i da ne nabrajamo više – navodi se u saopštenju Odbora za standardizaciju srpskog jezika.
Kakve bi posledice imalo menjanje standarda srpskog jezika u korist rodne ravnopravnosti, pitali smo prof. dr Sretu Tanasić, dopisnog člana ANURS i predsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika.
– Menjanje standarda predviđa rušenje srpskog jezika i na njemu zasnovanog kulturnog i nacionalnog identiteta koji su stvarani od pre i posle Svetog Save, cele naše tradicije, pogleda na svet i porodicu koji su izgrađivani i kroz naš život u srpskoj pravoslavnoj veri, verovatno i manjinske jezike i kulture u Srbiji i njihov razvoj u skladu sa njihovim verama. Najavljuju i da žene koje ne žele da se takvim imenovanjima izdvajaju moraju to javno saopštiti, dakle: staviti sebi na ruku Davidovu zvezdu – ističe prof. dr Tanasić.
Milunka Savić ne bože biti „borkinja“
On kaže „preoraće groblja i sve upokojene žene pokrstiti svojim imenovanjima, pa npr. Milunka Savić ne bi bila žena vojnik s najviše odlikovanja u Velikom ratu u Evropi, nego borkinja“.
– Sve žive žene će bez pitanja označiti nazivima koje stvaraju jezičkim inženjeringom jer ne žele da čekaju da jezik u skladu sa svojom strukturom i zakonima stvara nova naimenovanja za nova zvanja, kako je jedino moguće. Ukidaju generičke, uopštavajuće pojmove pa ćete svaki put pisati: novinari i novinarke su o tome izvestili, učenici i učenice su polagali ispit, putnici i putnice su čekali autobus. I svi tako, svaki put i u svim tekstovima.
Rod u jeziku nije isto što i pol u prirodi
Dr Marina Spasojević, viši naučni savetnik sa Instituta za srpski jezik kaže da se, nažalost, novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti grubo obrušava na gramatički sistem srpskog jezika.
– Prvo, rod u jeziku (muški, ženski i srednji) predstavlja gramatičku kategoriju i nije isto što i pol u prirodi. Svaka imenica ima rod, a pol se očituje kod ljudi i ne čak kod svih životinja. I imenice koje označavaju predmet kao kamen, kuća, drvo imaju rod u jeziku, ali ne i pol, te se ne ostvaruje neposredni paralelizam između roda i pola. Kada je o nazivima zanimanja, titula, vršiocima radnje i sl. reč, muški rod je neutralan. Tom rečju se označava pre svega segment stvarnosti, a nije akcenat na polu: novinar, učitelj = osoba koja se bavi određenim pozivom. Drugo, srpski jezik je kroz čitavu svoju istoriju „rodno osetljiv“ jer poseduje mehanizam građenja imenica ženskog roda prema imenicama muškog roda, kao starac : starica, Srbin : Srpkinja, pa tako i novinarka, učiteljica itd. Neopravdane su tvrdnje da se za žene koriste imenice ženskog roda za zanimanja, titule i sl. koja se nalaze niže na društvenoj lestvici kao pomoćnica, čistačica i sl. (imamo, recimo, i domara i čistača). Naspram parova sluga: sluškinja, rob : robinja stoje parovi kralj : kraljica, vojvoda : vojvotkinja, vladar : vladarka. I tačno je da su kraljica, vojvotkinja, vladarka isprva bile supruge, ali razvoj društva kroz istoriju kazuje da su one i vršile te funkcije, dakle, imale ista prava i obaveze kao muškarci (kraljica Elizabeta, Katarina Velika, kneginja Milica).
Nadam se da nećemo dobiti đakinju
S druge strane, navodi naša sagovornica, imali smo, recimo, vezilje i kovače, što je sve odraz stvarnosti datog trenutka da su neke društvene uloge bila rezervisane za muškarca ili za žene.
– U početku je bio samo učenik, a onda mu se pridružila učenica, kao i učiteljicu učiteljica, ali đak je i dečak i devojčica (nadam se da nećemo dobiti đakinju/đakicu!). Treće, zakon o rodnoj ravnopravnosti se usredsređuje samo na imenice, ali rod je oblička kategorija koju imaju i druge vrste reči, pridevi, zamenice, glagoli itd. Mi smo se ogrešili o zakon, ali ne i o normu kada kažemo da su se naši ministri i ministarke sastali jer smo upotrebili zamenicu i glagol u muškom rodu. To je jedan od dokaza da u gramatici muški rod nije obeležen, da je objedinjujući. Kako biti dosledan do kraja?! Možemo reći naši ministri i naše ministarke, ali šta ćemo sa glagolom? Možemo napisati sastali/sastale, ali kako će to neko saopštiti u vestima?! Ovim se gramatička struktura srpskog jezika razara jer to dalje utiče na slaganje reči u rečenici, raspored reči itd. Jezik je raslojen i u razgovornim jeziku, neformalnom govoru živo se koriste imenice kao profesorka/profesorica, doktorka (lekarka), matematičarka, kandidatkinja, šahistkinja i sl., ali nema potreba za tim da se ove reči normiraju i grade reči za naziva zanimanja, titula i sl. koji će odražavati paralelizam rodova na nivou jezičkog standarda, koji bi se zakonom regulisao i sankcionisao.
Srpski jezik ima, dakle, potencijal i koristi ga kada je potrebno, ali ne treba ga zloupotrebljavati da bi se ispunila nekakva forma.
– To bi bio veštački uticaj na razvoj jezika, a o posledicama bi se tek moglo razgovarati. Ravnopravnost polova se postiže u realnosti drugim mehanizmima, a ne gramatičkim inženjeringom. To što će na diplomi ili drugom dokumentu ženske osobe biti upotrebljen naziv zanimanja ili titula iskazana imenicom ženskog roda ne znači da će joj to obezbediti uživanje prava (zaposlenje, zvanje), za to se mora postarati država.
Autor: Violeta Nedeljković
Izvor: Žena Blic