Србија има једну од најнижих стопа учествовања у предшколском систему у Европи – око 50 одсто, док у земљама ЕУ она износи око 90 одсто.
Иако наша држава има добар законодавни оквир, и даље постоји огроман јаз у учешћу у предшколском васпитању и образовања између опште популације и деце која су на било који начин ускраћена. Само шест одсто ромске деце и девет одсто најсиромашније, узраста од три до пет година, похађа предшколско. Две трећине општина са веома ниским обухватом спадају у групе најнеразвијенијих, каже за Данас Тања Ранковић, руководитељка програма образовања у канцеларији Уницефа у Србији.
* Најављено је доношење новог програма предшколског васпитања и образовања. Уницеф је тренутно ангажован у томе. На чему ће бити фокус?
– Да би се унапредила педагошка пракса и практичарима дао јаснији и кохерентан оквир за развој праксе у вртићу, на националном нивоу је успостављено партнерство за креирање и пилотирање основа програма предшколског васпитања и образовања између Министарства просвете, Завода за унапређивање образовања и васпитања, Института за педагогију и андрагогију и Уницефа. Током 2017. године нови концепт ће бити пилотиран у одређеном броју установа у Србији, а касније следи ширење на све установе. Нове основе програма, у чијем центру је дете и његова индивидуалност, јаке стране, права и потребе, треба да пруже разумевање, полазиште и смернице за креирање конкретних програма који ће се развијати у реалном контексту, односно у пракси између деце (и породица) и васпитача. Идеја је да основе програма рефлектују и концепт учења као целоживотног процеса, који почиње рођењем, и да се предшколским програмом подржава дететова радозналост, креативност, истрајност, посвећеност, сарадљивост, као важне претпоставке целоживотног учења.
* Зашто је важно да што већи број деце буде укључен у предшколско васпитање и образовање? Имају ли основа уверења родитеља да деца не треба да иду у вртић ако има ко да их чува?
– Искуства која деца стекну у најранијем детињству имају велики значај за њихов каснији живот. Постоје бројни докази да деца која су похађала програме раног учења и развоја боље уче у школи, да је мања вероватноћа да ће касније понављати разреде или напустити школовање, да имају боље здравље, да ређе имају проблема у понашању, мања је шанса да дођу у сукоб са законом. Како је доказано да су добробити од предшколског највише међу оном децом која немају довољно подстицаја у свом окружењу, важно је да се деца из нестимулативних средина што раније укључују у предшколско васпитање и образовање. Истраживања су показала да код ове деце стопе незапослености опадају, а просечне зараде расту, што касније ствара велике добити за државу, много веће од почетних инвестиција.
* У плану је и укључивање система предшколског васпитања и образовања у област превенције насиља над децом и то већ од идуће године.
– Превенција насиља младих је најефикаснија када почне на предшколском узрасту. Истраживања су показала да се насилно понашање у одраслом добу може спречити кроз подршку развоју социоемоционалних вештина и ненасилне комуникације, развијањем вештина решавања конфликата. Деца уче из онога што виде. Да би се спречило насиље, родитељи и наставници морају да буду модел понашања деци. Такође, могу много да им помогну да науче да се изборе са осећањима без употребе силе. Почињемо да развијемо и тестирамо
Пише: В. Андрић
Извор: Данас