Srbija ima jednu od najnižih stopa učestvovanja u predškolskom sistemu u Evropi – oko 50 odsto, dok u zemljama EU ona iznosi oko 90 odsto.
Iako naša država ima dobar zakonodavni okvir, i dalje postoji ogroman jaz u učešću u predškolskom vaspitanju i obrazovanja između opšte populacije i dece koja su na bilo koji način uskraćena. Samo šest odsto romske dece i devet odsto najsiromašnije, uzrasta od tri do pet godina, pohađa predškolsko. Dve trećine opština sa veoma niskim obuhvatom spadaju u grupe najnerazvijenijih, kaže za Danas Tanja Ranković, rukovoditeljka programa obrazovanja u kancelariji Unicefa u Srbiji.
* Najavljeno je donošenje novog programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Unicef je trenutno angažovan u tome. Na čemu će biti fokus?
– Da bi se unapredila pedagoška praksa i praktičarima dao jasniji i koherentan okvir za razvoj prakse u vrtiću, na nacionalnom nivou je uspostavljeno partnerstvo za kreiranje i pilotiranje osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja između Ministarstva prosvete, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Instituta za pedagogiju i andragogiju i Unicefa. Tokom 2017. godine novi koncept će biti pilotiran u određenom broju ustanova u Srbiji, a kasnije sledi širenje na sve ustanove. Nove osnove programa, u čijem centru je dete i njegova individualnost, jake strane, prava i potrebe, treba da pruže razumevanje, polazište i smernice za kreiranje konkretnih programa koji će se razvijati u realnom kontekstu, odnosno u praksi između dece (i porodica) i vaspitača. Ideja je da osnove programa reflektuju i koncept učenja kao celoživotnog procesa, koji počinje rođenjem, i da se predškolskim programom podržava detetova radoznalost, kreativnost, istrajnost, posvećenost, saradljivost, kao važne pretpostavke celoživotnog učenja.
* Zašto je važno da što veći broj dece bude uključen u predškolsko vaspitanje i obrazovanje? Imaju li osnova uverenja roditelja da deca ne treba da idu u vrtić ako ima ko da ih čuva?
– Iskustva koja deca steknu u najranijem detinjstvu imaju veliki značaj za njihov kasniji život. Postoje brojni dokazi da deca koja su pohađala programe ranog učenja i razvoja bolje uče u školi, da je manja verovatnoća da će kasnije ponavljati razrede ili napustiti školovanje, da imaju bolje zdravlje, da ređe imaju problema u ponašanju, manja je šansa da dođu u sukob sa zakonom. Kako je dokazano da su dobrobiti od predškolskog najviše među onom decom koja nemaju dovoljno podsticaja u svom okruženju, važno je da se deca iz nestimulativnih sredina što ranije uključuju u predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Istraživanja su pokazala da kod ove dece stope nezaposlenosti opadaju, a prosečne zarade rastu, što kasnije stvara velike dobiti za državu, mnogo veće od početnih investicija.
* U planu je i uključivanje sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja u oblast prevencije nasilja nad decom i to već od iduće godine.
– Prevencija nasilja mladih je najefikasnija kada počne na predškolskom uzrastu. Istraživanja su pokazala da se nasilno ponašanje u odraslom dobu može sprečiti kroz podršku razvoju socioemocionalnih veština i nenasilne komunikacije, razvijanjem veština rešavanja konflikata. Deca uče iz onoga što vide. Da bi se sprečilo nasilje, roditelji i nastavnici moraju da budu model ponašanja deci. Takođe, mogu mnogo da im pomognu da nauče da se izbore sa osećanjima bez upotrebe sile. Počinjemo da razvijemo i testiramo
Piše: V. Andrić
Izvor: Danas