Када постанете родитељ ваш живот се мења из корена и добијате нову и најважнију улогу у животу
Велика је одговорност бити родитељ и подизати и васпитавати дете, а поготово зато што све што урадите има утицаја на то какве ће они особе постати и какви ће људи бити кад одрасту.
Како ниједно дете није исто, постоји пар правила и начина понашања која утичу на то какво ће бити ваше дете кад одрасте. Све што радите током одрастања оставља дубок траг у њиховим личностима и понашању. Ово су најчешће грешке које доводе до непоправљивих последица по децу, а којих родитељи често нису ни свесни.
Не показујете довољно поштовања према личном простору
Дете треба да поштује родитељи, али и родитељи треба да поштују дете.
Неки родитељи не очекују да деца поштују њихов лични простор, други не поштују лични простор своје деце – и у томе греше и једни и други родитељи. Оба екстрема су лоша, а како не би дошло до тога важно је да поставите одређене границе. Дозволите деци да осете потребу да имају свој лични простор, тако што ћете им указати на то колико је ваам битан ваш.
Недостатак подршке и похвале
Родитељи који себе сматрају старом школом су мишљења да је важна само строга дисциплина. Иако овако деца стичу навику да буду послушна, то није добро за изградњу дугорочног односа и везе деце и родитеља. Поред исправљања деци је потребна и подршка и инспирација како би она била задовољна. Када нешто погреше, немојте их само грдити већ им дајте до знања шта је то што могу да ураде да не направе поново исту грешку.
Превише сте критични према вашем детету
Уколико без било какве похвале стално критикујете дете, оваква деца постају превише самокритична. Уколико требате да их исправите урадите то нежно и немојте да изражавате ваше лично незадовољство кроз понашање према деци.
Инсистирате на поштовању строгих правила
Утичите на ваше дете још од малих ногу.
Уколико имате строга правила понашања у кући и сваки пут када их дете прекрши ви га строго казните, стварате код детета отпор према ауторитету и правилима што може да доведе до деликвенције.
Превише бринете о детету
Желите да будете брижни родитељи, али нико вам неће замерити ако дете играјући се падне и повреди се. Када је дете мало потребна му је пажња, али касније попустите мало и помозите му да постане независно.
Очекујете од детета да буде одмах способно за све
Самосталност и способност је нешто што се стиче током живота, није нешто што ви можете тек тако да адте вашем детету и да оно одмах барата овим способностима као одрасла особа.
Насилни сте према детету
Неки родитељи мисле да ће њихово дете бити послушно само ако су они превише строги и дете почне да их се боји. Родитељи који превише тероришу своју децу неће имати са њима добар однос када деца одрасту.
Превише се трудите око детета
Пустите дете да буде слободно, па и ако се мало повреи током игранај то ће му послужити као лекција.
Овај синдром је познат и као “хеликоптер” стил родитељства, када се родитељ превише меша у живот детета, настоји да све зна и све му чини. Они желе да њихова деца буду увек најбоља и прва, што само ствара несигурност код детета и не оспособљава га да буде независно.
Не обраћате пажњу на ваше дете
Живимо у свету модерне технологије где је све ан клик од нас и свуда су екрани и дугмићи. Родитељима су занимљивије неке друге ствари него ли играње са децом и израда домаћих задатака. Уколико децу препустите себи или екранима које и сами стално гледате, немојте да се зачудите када ваша деца израсту у потпуне странце.
Лењи сте родитељи
ПОсветите се детету максимално како бисте имали утицај ан његово васпитање и одрастање.
Многи родитељи су лењи када је у питању подизање деце. Они се не труде да деци спреме здраве оброке, већ им свако мало сервирају пицу. Не проводе са децом квалитетно време заједно, већ их смештају пред телевизор или их препуштају дадиљи. Овако само одрастају асоцијална деца која ће касније у животу имати великих проблема.
Не успевате да будете ауторитативна фигура у животу ваше деце
Неки родитељи се осећају угодније уколико деца у њима виде ортаке и пријатеље него ауторитарне фигуре. Они су ти који се повинују жељама деце, а не обрнуто. Деца не зању шта је најбоље за њих и због тога родитељи треба да им се нађу и помогну им и на тај начин их науче да траже савет и да се не боје.