Најдрагоценији поклон који нам дају наша деца. Умете ли да га прихватите?

28 фебруара, 2022

Постављам неко питање свом двогодишњем сину, а у разговор одмах упада његова старија сестра журећи да она одговори. Прекидам је оштро и говорим јој да нисам њу ништа питала и да не упада у разговор. Нисам себи дала ни тренутак да размислим пре реакције, да удахнем и покушам да ствари погледам из њеног угла, да одговорим мирно и ситуацију искористим за учење. Моја изнервираност била је тренутна и нисам ни покушала да је исконтролишем.

Сваки пут кад се деси тако нешто, знам да је до мене. И нема тих техника позитивног родитељства о којима све знам, а да у тим моментима могу и да их применим. Нема правила које сам у стању да испратим. Реагујем импулсивно да угасим тај непријатан осећај изнервираности који се у таквим ситуацијама јави нагло (то је оно кад кажете да вам притисак скочи на 200, за један секунд).

Foto: Canva

Сигурно знате тај осећај. Можете имати све знање о позитивном родитељству и најбоље намере, али ипак реагујете бесно.

Сви ми имамо неке своје “окидаче”. Било да смо их свесни или не, наша деца нас враћају у нашу прошлост, у наше детињство. Искуства која смо тад имали и даље живе у нама, иако их можда нисмо свесни. И ако, пре него што сте добили децу, нисте имали прилику да их емотивно обрадите и превазиђете, сад је имате. Али тужно је то што ту прилику мали број људи препозна и искористи.

Ако спадате у оне родитеље који се боре да своју децу третирају с разумевањем и поштовањем, али ухватите себе да једноставно праснете због неке ситнице, без обзира на то што знате да то није начин, без обзира на то колико сте читали и учили о техникама смиреног родитељства, онда је разлог вероватно то што треба најпре да кренете од детета у себи.

А како можемо очекивати од себе да разумемо децу, да будемо осећајни и емпатични, да их поштујемо и градимо квалитетне везе, кад то нисмо умели да урадимо за себе. Неопходно је да своју прошлост разумемо и да најпре себи покажемо разумевање, а свом унутрашњем детету – емпатију.

Већина родитељи, ипак, одлучи да то не уради. Да игнорише дете у себи и усвоје “добре” старе традиционалне методе васпитања. Можемо изабрати да се са негативним и тешким ситуацијама и понашањем детета које нам смета, суочимо коришћењем строге дисциплине, осуде или чак силе. Тако никад нећемо морати да завиримо у себе и дете у себи. Можемо убедити себе да је тако најбоље за нашу децу, да их тиме учимо да буду добри људи. Да им треба наша контрола, присила и казне.

Али то би било исто као кад бисмо, уместо да се хранимо здраво и пијемо доста воде, сваког дана узимали парацетамол да нас “подигне” и да се осећамо добро и снажно. Тако никад не морамо да променимо начин живота, већ само маскирамо симптоме, уместо да се суочимо са узроцима.

Или, можемо изабрати да препознамо драгоцену прилику коју нам дају наша деца – да учимо, растемо и излечимо дете у себи.

Ја се надам да ћете изабрати ово друго.

Кад решимо да проблем, а тиме и решење, потражимо у себи, почињемо да схватамо да тренуци конфликта нису нешто чији значај треба умањити. То су прилике за раст. И уместо да се ослонимо на моћ и контролу, тражимо повезаност и разумевање – са својом децом и собом. Уместо што реагујемо на дечје понашање, почињемо да се питамо зашто нам то понашање смета толико? Тако долазимо до корена проблема и добијамо прилику да код себе направимо значајне промене. Животне.

Није то лако. Вероватно имате велики број ствари које су вам окидачи за љутњу и бесну реакцију. Није их увек лако ни препознати. Али је вредно тог труда.

Како то можемо да урадимо?

Препознајте своје окидаче

Први корак је увек да откријете шта је то што вас посебно нервира. Шта је окидач за то “скакање притиска на 200”. Ако знате које су то ситуације које ће вас вероватно довести до бурне реакције, онда се можете на то припремити. Ја, на пример, мрзим кад се у колима хошкају, задиркују, смеју. Јер сваког момента очекујем да игра ескалира у сукоб. Зато се за вожњу припремим тако што им понесем књиге, заговарам их или певамо. Такође им објасним да ме њихово задиркивање узнемирава.

Ако нисте сигурни шта су ваши окидачи, покушајте да водите мини-дневник недељу дана, где ћете уписивати шта вас је посебно нервирало и терало на импулсивне реакције. Врло брзо ће вам се коцкице посложити.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама