Здравица мајци – Добрица Ерић
Најлепшу здравицу
теби ћу да срочим:
Желим да Твоја реч
и Твоје очи
сретну и испрате
још много селица
и да ти пусти
рој белих пчелица
кућа око које
игра коло плота…
Твој глас је чесма
у башти мог живота!
Осмехни се мати – Божидар Тимотијевић
Буди срећна мати,
Сунце нек те злати,
нек ти око сија,
мати најмилија.
Осмехни се мати,
и Сунцу и цвету,
и мени и тати
и целоме свету.
Мора се признати – Велимир Милошевић
Мора се признати – капу доле
Да се највише маме воле.
Но, да се погрешно ствари не схвате
Воле се, воле доста и тате.
Мора се признати – капу доле
Да се највише маме воле.
Али не ваља ни претерати.
Мало љубави остави тати.
Мора се признати – капу доле
Да се највише маме воле.
Предлажем да се песмица скрати.
Пољубац исти – и мами – и тати.
Кад мати бије – Бранко В. Радичевић
Понекад мати бије:
ал’ – то је већ крај света.
Да је отац – радије би отишла да пије.
И вратила би се, можда, тек у зору плаву,
разбивши од беса некој чаши главу.
Ал’мати није отац, јер мати је – мати.
Не може мати да пије, мати може да пати.
И она би ко отац, кад се љутит врати,
бар по војничком сандуку да млати.
Ал’мати је мати и ту се тајна крије.
Како ли ће она свог сина да бије.
Није она отац, у сутонској тами
да промаши и сандук војнички одалами.
Суседи тад ките прозоре и врата
и грозе се: ала бије страшни тата…
Мати узме конац и сина свог веже
машницама меким да му буде теже.
Пауново перо на зиду се вије.
То ће бити прутић којим ће да бије.
Још и рубац бели из комоде узе.
Ако га заболи, да му брише сузе.
Тако бије мати.
Ал’- то је крај света.
Да је отац, радије би отишла да пије
И вратила би се, можда, тек у зору плаву,
разбивши од беса некој чаши главу.
Мајка- Мира Алечковић
Од тол’ко лепих, најлепших речи,
да се исприча сто једна бајка,
ниједна није толико лепа,
толико нежна, као реч мајка.
Њене ме руке најлепше грле
и брижне нада мном увек стрепе;
зовнем ли само, мени хрле
мамине руке меке и лепе…
Мамине руке косу ми сплићу,
њена ме љубав на пут спрема,
када порастем, као мама бићу,
нико као она лепе руке нема.
Мамине очи ме увек прате,-
те очи добре нада мном бдију,
кад оду, једва чекам да се врате,
оне за мене увек осмех крију.
Као у бајци која се воли
смех се детињства меко засребри…
Кад мене боли, и њу заболи,-
и зато хвала, мајко, теби!
Зато од тол’ко најлепших речи,
да се исприча сто једна бајка,
једна је од свих за мене лепша,
једна је од њих само реч мајка.
Мајка – Раде Јовановић
Било да је твоја, моја или Света,
мајка је ко биљка од које си створен,
срећан што си део таквог цвета
и што имаш живот, изданак и корен.
Као што се сунце огледа у реци,
и бистра му река огледало пружа,
тако се и мајка огледа у деци,
па ако су руже,и она је ружа.
Ружа и од брига направи мирисе,
и за твоју радост потроши свој век,
ако тражиш заклон – процвета, шири се,
даје све из себе да ти буде лек
И кад смо већ рекли да је мајка ружа
морао би ово на крају да знаш:
Мајка није само да ти љубав пружа
већ да од ње учиш да је и сам даш.
Било да је твоја, моја или Света,
мајка је ко биљка од које си створен,
срећан што си део таквог цвета
и што имаш живот, изданак и корен.
Маме – Душан Радовић
Имате ли нешто за маме?
Имамо крило, длан и раме.
Када су маме тужне и саме?
Добри су крило, длан и раме.
А када нешто боли маме?
Нека нам ставе главу
у крило, на длан или на раме!
Свет без мајке – Мирослав Ковачевић
Свет би могао бити без сунца,
без цвећа,
траве,
реке.
Свет би могао бити без песме,
без приче,
басне,
бајке.
Свет не би могао бити
једино без мајке.
Наше маме – Душан Радовић
У целом свету,на свим странама,
реч је углавном о мамама.
Најпре је било ништа и тама,
а онда нас је родила мама
Маме су важне да нас роде,
да нас подижу и да нас воде.
Сви што по свету трче и лете
неке су добре маме дете.
Мајка се воли – Момчило Тешић
Мајка се воли загрљајем
и лепршањем плетеница.
Мајка се воли радосним сјајем
у дну зденца дечјих зеница.
Мајка се воли нашом сетом,
кад тиха туга у њој гори.
Мајка се воли љупким цветом
и гласом који срећно жубори.
Нашом љубављу мирише јабука
коју смо болесној мајци дали.
Мајка се воли струком лука
што смо га сами окопали.
Мајка се воли нашом ведрином,
чашом воде и нашим знањем,
љубави фином као крином,
у нас стеченим поуздањем.
Кад мати пева – Бранко В. Радичевић
Тада све буде ко од веза
или лепеза или бреза.
Ти можеш на пут до Кинеза,
или на чај код неког кнеза.
Сваки тад дечак има чело
ко јарко сунце када сине.
А сваки град и свако селои
мају свој чун за даљине.
И нема нигде деце саме,
моја је мајка и твоја мати.
Само на једно њено раме,
могу све главе дечје стати.
Мати тад води у левој руци,
сву изгубљену децу у луци,
а десна ако су дечаци боси,
служи да их милује по коси.
Од њеног шала ако снег веје,
ето скровите, топле стреје,
а у џепу од кецеље
рукавице плету преље.
У пунђи њеној две златне игле.
Где оне досад нису стигле?
Ако чарапа танка ко травка
ето наглавка.
И ја сам једно вече цело
слушао како пева мати.
И осмехнух се у одело,
било је меко, било је бело.
Мамино срце – Драган Лукић
У срцу моје маме
и моје срце куца
Кад њено куцне – так,
моје се чује – тик.
Нено је око топло
к`о око жутог сунца
и у том топлом оку
станује и мој лик.
Једна је мама – Мирјана Петров
Од свих жена што постоје
Најлепша је мени једна
Најдража је моме срцу
Љубави је моје вредна.
Једна је мама то свако зна
Зато је бескрајно волим ја!
Дала ми живот да видим свет
А јој сада дарујем цвет.
Поклањам нежност и речи те:
МАМИЦЕ МИЛА ХВАЛА ЗА СВЕ !
Све нечему служи – Љ. Ршумовић
Дугме служи капуту
Асфалт служи на путу
Друг да се дружи
Сунце да кружи
Све нечему служи.
Чамац да се треком плови
Мамац да се риба лови
Песма да се лепо пева
Муња да кроз облак сева
Молба да се нешто моли
А МАЈКА је да се ВОЛИ !
Извор: austojeskolazgodna