Живимо у свету где су информације лако доступне (како оне тачне тако и оне потпуно погрешне), па се зато велики број људи сматра експертима у разним областима. А опет, када је родитељство у питању, многи мисле да ту и не треба много мудрости – довољно је радити оно што су радили наши „стари“.
И савети у складу с тим традиционалним методама деле се шаком и капом. Тражени и нетражени. Добри и лоши.
Ако сте родитељ који верује да је родитељство једна врста науке (а надамо се да јесте јер инстинкт није увек довољан), онда сте сигурно много истраживали о томе због чега се деца понашају или реагују на одређени начин. Наравно да је сасвим у реду да савет потражите у текстовима стручњака и искуствима својих најближих. Али се пазите тога да ни једне ни друге не слушате слепо.
Искрена да будем, много сам пута била шокирана неким, хајде да будем политички коректна и кажем – чудним саветима које сам добијала од мени драгих људи.
Ево неких које бих издвојила као најлошије.
1. Морају од малена да науче да деле
„Ако их не терате да деле играчке са браћом и сестрама, другарима, постаће себични.“ Ако ово и нисте чули, а онда сте бар прочитали у прекорним погледима. А ако сте имали воље и стрпљења, могуће је да сте им објаснили да дете од три године развојно није спремно да дели ни да разуме концепт дељења. И да, иако је стварно лепо кад мала деца умеју да деле, приморавање може створити само супротан ефекат. Како бисте се ви осећали да вас неко ТЕРА да делите своју шминку, ташне или накит, ако то не желите?
2. Само им мало ракијом протрљај десни, па их неће мучити зубићи
Како оно беше? Нама су тако и ево нас, здрави и прави?
Наравно да је ово лоша идеја. Из више разлога. Прво, алкохол, као ни цигарете, НИЈЕ ЗА ДЕЦУ. Друго, ако дете има болне десни или ранице, мазање ракијом ће прилично пећи пре него што постигне ефекат који сте желели и треће, поново, ТО ЈЕ АЛКОХОЛ. Дајте детету глодалицу или једноставно будите ту да га умирите кад је тешко.
3. Нема устајања од стола док се све не поједе.
Једном давно, неко је рекао да деца морају појести све из тањира. Сада смо, надам се, свесни да кад терамо децу да поједу све, стварамо нездрав однос према храни који лако може да се задржи у одраслом добу – код неких преједањем, код других гађењем. Додатно, деци шаљемо поруку да њихове границе нису важне и да ћемо им ми рећи када је довољно, а не они сами и њихово тело.
4. Спавај кад беба спава.
Иако је свима јасно да родитељима на почетку фали сна и да би било супер да могу да дремну кад беба спава, не треба заборавити ни да је то време док беба спава једино које имају за себе, али и за обављање послова у кући. Они који олако дају овакав савет, вероватно су имали сву помоћ бака и дека у првом периоду родитељства, па нису сасвим свесни колико је тешко бити потпуно сам.
5. Не мази га толико, размазићеш га.
Треба ли ово уопште данас некоме објашњавати? А верујте, још има оних који дају овакве савете, нарочито мамама које мазе мушку децу.
Бебе су биолошки дизајниране да буду држане, ношене, мажене и пажене, а деца која се најтеже раздвајају од родитеља ретко су она која су много мажена и држана, чешће она која су „челичена“.
6. Не дај му да плаче и цмоли, не смеју дечаци томе да се уче.
Да разјаснимо, ако већ нисмо. Дечаци ИМАЈУ емоције и кад плачу, они нису „сека-персе“. Они су ЉУДСКА бића. Покушавају нешто да нам кажу и зато вас молим – не слушајте оне људе који занемарују осећања малих дечака.
7. Кад је дрзак, мораш га мало по гузи, да научи да те поштује.
Ударање не учи поштовању. И не само да је неефикасно већ штети односу родитеља и детета и самопоштовању које дете има.
8. Немаш ти млека, пусти га да спава, беба се не буди да би сисала и остали савети у вези са дојењем
Некад давно веровало се да је недовољна количина млека чест проблем, данас знамо да 99% мајки сигурно може да произведе количину млека која је потребна њеној беби. Некад се веровало и у то да постоји „слабо млеко“ па да мајке које га имају нису добре дојиље и детету треба дати дохрану. Данас знамо да ово није тачно, али овакве констатације и даље се олако деле. Једноставно – не слушајте их.
9. Детету се не извињава, тако се губи ауторитет
Ово ми баш није јасно. Ако од вас не чује „извини“, како ће ваше дете научити кад то треба само да каже? И ако не види да и мама и тата греше, како ће знати да су грешке нормална ствар?