Притисак на наставнике: Све више нас је под Нормабелима…
“Не могу вам описати под каквим сам стресом, и ја и колегинице које раде са мном. Више не знам што да учиним, на ивици сам и мислим да ми трба помоћ психијатра. У распоред послова ове сам школске године добила и два прва разреда у једној од основних школа. Рад у једном од та два разреда права је ноћна мора. Један ученик јако је агресиван. Седити на месту за њега је немогућа мисија. Углавном шета разредом, а кад не добија довољно пажње, постаје изразито агресиван и напада децу. Како бих спречила повреде, често га физички држим за мојим столом и не допуштам му да устане са столице држећи га за руке. Притом трошим много властите снаге и често сам груба јер другог начина да омогућим какав такав рад у разреду не видим. Не могу описати стрес којем смо изложене ми учитељице које радимо с тим разредом. Након одрађеног једног сата у том разреду, дошавши кући данас, нисам могла доћи себи и мало је недостајало да узмем таблету за смирење”, написала је очајна наставница страног језика на једном форуму својим колегама…
Њин је случај добио и медијску пажњу јер је наставница проговорила о овоме баш у време јавне расправе о новом Правилнику о начину поступања васпитно-образовних радника школских установа у предузимању мера заштите права ученика.
Измене су донесене 2013. године и њима је, између осталог, укинута мера удаљавања ученика с наставе. Многи су учитељи и професори били изричито против тога. Писале су се петиције Министарству просвете, образовања и спорта, али правилник је остао исти.
Пуно стреса, а помоћи нема
– Школе су у складу с прописима дужне спроводити и превентивне програме везано уз спречавање насиља те да су у својим школским или годишњим плановима и програмима исте и планирале.
Школа у којој је учитељица страног језика била на ивици нервног слома јер није могла одржавати наставу због једног ученика означена је као једна од школа која има “нулту толеранцију на насиље”. И ту почињу проблеми. Немогућност спречавања насиља у разреду за многе је учитеље извор фрустрација. Већина стручњака се слаже да су највећи извори стреса за учитеље лоши радни услови, немотивисани ученици, превише административног посла, а премало непосредног рада с ученицима, захтевни родитељи и сл.
Учитељи имају плате ниже од просека свих других високообразованих. У складу с тим, извори стреса су и лош социјално-економски статус.
Однос друштва према учитељима све чешће пресликава на то како се родитељи односе према њима, а затим и сама деца копирају такав начин понашања.
Промениле су се вредности у друштву. Некад је учитељ био појам за ученике, али и за родитеље био је ауторитет. Данас то није случај .
Померили смо се од ауторитативног према пермисивном и више демократском стилу васпитања, а то значи да деца код куће имају све мање граница. То онда значи да би их у школи требали имати што више, али то није случај. Учитељи више не знају да процене где могу повући границу, а да то свима буде прихватљиво и учинковито и то свакако узрокује стрес.
Један од највећих проблема чак није ни администрација које имамо све више, па ни све мање плате, него недисциплина неких ученика, њихово непоштовање учитеља, наставника, насиље према другој деци, уништавање школске имовине… Свашта себи допуштају, а немају страха ни од чега. Њима ни лоше оцене ни казне, опомене, укори и слично ништа не значе. Уз то, родитељи увек стану на страну детета и оптужују школу да је крива што је њихово дете такво .
Неприхватљиво насиље у школама
С комбинацијом тих проблема, ученика с проблемима у понашању и родитеља који не желе да признају проблем, суочила се учитељица из једне школе, пре двије године. Један је деветогодишњак тукао осталу децу у разреду, учитељицу је вређао, а кад је она покушала да разговара с његовим оцем, наводно ју је физички напао. Дечак је на крају отишао у другу школу јер родитељи нису пуштали децу да иду с дечаком у разред. Учитељица је због стреса неколико пута била на боловању, а више пута је тражила да школа заштити њу и децу јер није могла зауставити дечака и дисциплинује га.
Најопаснији период за учитеље и наставнике је крај школске године. Због закључених оцена родитељи често криве њих, а не децу. Прошле године у само две недење било два напада на учитеље.. Прво је отац једне ученице упао на наставу те пред својом кћери и целим разредом изударао и извређао наставницу, а затим је ударио и директора школе. Непуне две недеље након тога отац једне ученице физички је напао наставницу у Вргорцу, а пре тога долазио јој је пред кућу и претио јој. Оба су се инцидента одиграла пред малолетном децом те су наставнице биле у шоку због којег су морале потражити стручну помоћ.
Бавимо се темом стреса код учитеља и наставника тек након што је некоме разбијен нос или је школски дневник спаљен. анаеме дршавне бриге за просветне раднике. А то насиље је само последица, а не узрок стреса. Постоји више узрока стреса на радноме месту учитеља, а професионална обољења запослених у школама нешто су с чиме се у друштво суочава сваки дан.
Учитељи постају несигурни
Мислим да је свако од нас у својој зборници видио колеге који су развили неурозе или чак нека озбиљнија стања. Но сви се понашају као да тога нема.
Такође, стално се доносе нови прописи према којима учитељи морају радити, а који често отежавају рад у школи.
Константно мењање правила рада ствара несигурне учитеље, а то свакако утиче и на ученике те ствара стрес на обе стране, тј. утиче и на ученике.