Dečiji san može mnogo da vam kaže, a jedan treba da vas zabrine
Za razliku od odraslih, čiji su snovi uglavnom konfuzni, prepuni simbolike, a neretko i mraka, deca sanjaju na jedan lepršaviji način u kojem je sve mnogo jasnije i konkretnije.
Istraživanje australijskih naučnika je pokazalo da se mališani najčešće bude sa mišlju o snu u kojem im se desilo nešto što im u stvarnosti nije ostvareno.
Ponekad je to samo ukus omiljene čokolade koju su im roditelji dan ranije uskratili, igra sa drugarima kojoj se nisu pridružili jer su se razboleli ili dobijene patike o kojima maštaju već neko vreme. Istraživači su zaključili da deca tokom spavanja uglavnom proživljavaju situacije iz realnosti, ali tako što one u snovima dobijaju željeni nastavak.
Dnevni problem ide u san
Ukoliko je tokom dana upao u sukob sa vršnjacima, vrlo je izvesno da će ga ponoviti u snu, s tim što će on dobiti nastavak u vidu razrešenja sukoba koji ga zapravo vrlo tišti.
Deca sanjaju ono što nisu doživeli…
– Klinci na taj način uspevaju da prevaziđu ono što ih tišti, što im je zabranjeno ili uskraćeno na javi – kaže Džesi Langold, razvojni psiholog. – To je ponekad vrlo prosto, pa će mališan koji je u krevet otišao bez večere, sanjati da je pred njim omiljena hrana.
Vesna Petrović, psiholog i psihoterapeut, napominje da ne bi trebalo olako da prelazimo preko dečjih snova, jer su oni, iako po strukturi prostiji, logični i mogu da nam protumače njihovo psihološko stanje, ukažu na eventualne probleme, poruče šta žele i do čega im je stalo.
– Dobro je da ih svakog dana, onako neformalno, pitate šta su sanjali – kaže psiholog. – Neka vam to pređe u mali ritual, iz kojeg ćete mnogo saznati o svom detetu. Moći ćete da ga kompletnije doživite i zavirite u njegov unutrašnji svet.
Ovo je posebno poželjno ako imate introvertno dete, ali od značaja je i za svaki drugi tip ličnosti. Dečji san je uvek smernica za nešto o čemu mališan mašta, a da vam možda nije rekao.
San govori o ličnosti
Najraniji snovi iz detinjstva mogu da ukažu i na to u kom će se pravcu razvijati ličnost i kakve će izbore praviti tokom života. Izvesno je da se snovi usložnjavaju i komplikuju tokom odrastanja, pa mališani više ne sanjaju samo proste događaje, jasne susrete sa ljudima ili životinjama, već se pojavljuju i simboli za koje je potrebna temeljnija analiza.
Pitajte redovno dete šta sanja.
Ona objašnjava da preko saznanja o sadržaju dečjih snova možemo da uočimo da li dete na javi doživljava neke neprijatnosti.
Ako sanja nesreću, krađu, davljenje – ima neki problem
– Čim u njima dominiraju opasni sadržaji, kao što su krađa, saobraćajna nesreća, davljenje u reci, požar ili poplava, to je znak da dete ima osnovan strah od neke opasnosti u stvarnosti. Ili da oseća unutrašnji nemir usled toga što je saučesnik u nekim neprijatnim situacijama, kao što su, recimo, svađe roditelja – navodi stručnjak.
Deca mogu da imaju prave noćne more, što je ponavljanje nekih nerešenih stvari ili konfliktnih situacija sa jave. Ponekad to ima veze i sa sadržajima koje gledaju na televiziji i u video-igricama, pa u snu oponašaju neke junake ili beže od virtuelnih negativaca. To se prepoznaje po tome što mališan bunca, “mrmlja” dok spava, plače, vrišti, trza se ili ustaje i šeta iako spava. Mada se veruje da je ovo, manje-više, jedna od faza u razvoju dece, važno je da se ne zapusti, već da roditelji u takvim situacijama umire dete, zagrle ga, kažu mu da je ružno sanjao.
Izvor: Novosti