Недавно научно истраживање потврдило – најстарије ћерке су обично омиљена деца својих родитеља. Да, родитељи фаворизују децу, и то није добро ни за кога!
Сећате се оног стравичног питања у детињству: „Кога волиш више – маму или тату?“ Oдрастали смо у страху да нас неко не пита то у гостима и мислили како родитеље нико не пропитује да ли неко своје дете више воли. Временом постало нам је јасно – нема тог родитеља који ће признати да има „омиљено дете“. Међутим, да ли је то баш тачно?
Недавна студија, објављена у часопису Psychological Bulletin бацила је ново светло на ово питање и указала на то да се фаворизовање не завршава добро за било кога умешаног.
Које дете родитељи више воле?
Истраживачи са Универзитета Brigham Young анализирали су податке од преко 19.000 учесника у 30 студија и 14 база података широм Северне Америке и Западне Европе. Испитивали су како редослед рођења, пол, темперамент и личност играју улогу у фаворизовању и открили су да родитељи првенствено фаворизују старију децу, сарадљиву децу и – ћерке.
Премда подаци нису могли потпуно да објасне зашто је то случај, истраживачи имају своје теорије.
Зашто родитељи фаворизују најстарије ћерке?
Примера ради, ћерке би могле да буду фаворизоване у односу на синове, јер су „лакше“ за родитеље. Углавном није потребан напор да се „држе под контролом“, јер поседују способност да мирно седе и игноришу ометања.
Родитељи би такође могли дати већу аутономију старијој браћи и сестрама, јер су они „способнији за развој“ од млађе браће и сестара.
Штавише, будући да најстарије ћерке природно могу да преузму више одговорности и олакшају кућне терете, „родитељи природно могу више да улажу у њих“, рекла је Ени Рајт, терапеуткиња из Калифорније.
Многе културе социјализују девојчице да буду емоционално изражајније, емпатичније и комуникативније. Све су ово особине које их могу учинити допадљивијим и учинити да родитељима буде лакше да се повежу.
Бити омиљено дете – која је лоша страна?
Иако можда делује као чудесна ствар бити омиљено дете својих родитеља, заправо постоје и не баш тако лепе последице. Омиљене ћерке (или синови) често одрастају у људе који имају тежњу да стално удовољавају другима и занемарују сопствене потребе. Такође, није искључено да осећају страшан притисак да стално делују. Током одрастања, то може довести до огорчености и напетости између браће и сестара. Најстарије ћерке често имају више кућних обавеза и разних задатака, због чега могу да се осећају претерано одговорним за друге. Овакво одрастање и породична динамика их на крају могу ставити у позицију старатеља у својим породицама. Ово је улога на коју се многе најстарије ћерке жале, јер осећају да их спутава у животу.
Упркос порукама друштва да жене треба да доносе сопствене одлуке, чињеница је да се и даље врши притисак на девојке да брину о емоционалним потребама људи у свом непосредном окружењу. Дакле, постоје очекивања да девојке брину о другима и да притом остваре своје амбиције. Међутим, нико их не учи како да овим очекивањима управљају. У пракси се то, нажалост, може испољити кроз радохолизам и довести до сагоревања. Најстарије ћерке могу имати потешкоћа да се изразе и постану независне у животу.
Родитељи могу да „подесе“ ситуацију
Колико год фаворизована деца била под притиском, чињеница је да ни млађој „неомиљеној“ деци није сјајно. Аутори поменуте студије верују да су мање фаворизована деца, попут пркоснијих млађих синова, у већем ризику да направе неки проблем, јер добијају мање подршке од својих родитеља.
Уопштено говорећи, када родитељи имају омиљено дете – то није добро ни за кога у породици. Стога је управо на родитељима главни задатак да пораде на породичној динамици и односима са децом. За почетак, могу се запитати да ли намећу слична правила својој деци или дају више емоционалне пажње једном детету. А ако осете да негде претерују, време је да се то поравна.
