Nedavno naučno istraživanje potvrdilo – najstarije ćerke su obično omiljena deca svojih roditelja. Da, roditelji favorizuju decu, i to nije dobro ni za koga!
Sećate se onog stravičnog pitanja u detinjstvu: „Koga voliš više – mamu ili tatu?“ Odrastali smo u strahu da nas neko ne pita to u gostima i mislili kako roditelje niko ne propituje da li neko svoje dete više voli. Vremenom postalo nam je jasno – nema tog roditelja koji će priznati da ima „omiljeno dete“. Međutim, da li je to baš tačno?
Nedavna studija, objavljena u časopisu Psychological Bulletin bacila je novo svetlo na ovo pitanje i ukazala na to da se favorizovanje ne završava dobro za bilo koga umešanog.
Koje dete roditelji više vole?
Istraživači sa Univerziteta Brigham Young analizirali su podatke od preko 19.000 učesnika u 30 studija i 14 baza podataka širom Severne Amerike i Zapadne Evrope. Ispitivali su kako redosled rođenja, pol, temperament i ličnost igraju ulogu u favorizovanju i otkrili su da roditelji prvenstveno favorizuju stariju decu, saradljivu decu i – ćerke.
Premda podaci nisu mogli potpuno da objasne zašto je to slučaj, istraživači imaju svoje teorije.
Zašto roditelji favorizuju najstarije ćerke?
Primera radi, ćerke bi mogle da budu favorizovane u odnosu na sinove, jer su „lakše“ za roditelje. Uglavnom nije potreban napor da se „drže pod kontrolom“, jer poseduju sposobnost da mirno sede i ignorišu ometanja.
Roditelji bi takođe mogli dati veću autonomiju starijoj braći i sestrama, jer su oni „sposobniji za razvoj“ od mlađe braće i sestara.
Štaviše, budući da najstarije ćerke prirodno mogu da preuzmu više odgovornosti i olakšaju kućne terete, „roditelji prirodno mogu više da ulažu u njih“, rekla je Eni Rajt, terapeutkinja iz Kalifornije.
Mnoge kulture socijalizuju devojčice da budu emocionalno izražajnije, empatičnije i komunikativnije. Sve su ovo osobine koje ih mogu učiniti dopadljivijim i učiniti da roditeljima bude lakše da se povežu.
Biti omiljeno dete – koja je loša strana?
Iako možda deluje kao čudesna stvar biti omiljeno dete svojih roditelja, zapravo postoje i ne baš tako lepe posledice. Omiljene ćerke (ili sinovi) često odrastaju u ljude koji imaju težnju da stalno udovoljavaju drugima i zanemaruju sopstvene potrebe. Takođe, nije isključeno da osećaju strašan pritisak da stalno deluju. Tokom odrastanja, to može dovesti do ogorčenosti i napetosti između braće i sestara. Najstarije ćerke često imaju više kućnih obaveza i raznih zadataka, zbog čega mogu da se osećaju preterano odgovornim za druge. Ovakvo odrastanje i porodična dinamika ih na kraju mogu staviti u poziciju staratelja u svojim porodicama. Ovo je uloga na koju se mnoge najstarije ćerke žale, jer osećaju da ih sputava u životu.
Uprkos porukama društva da žene treba da donose sopstvene odluke, činjenica je da se i dalje vrši pritisak na devojke da brinu o emocionalnim potrebama ljudi u svom neposrednom okruženju. Dakle, postoje očekivanja da devojke brinu o drugima i da pritom ostvare svoje ambicije. Međutim, niko ih ne uči kako da ovim očekivanjima upravljaju. U praksi se to, nažalost, može ispoljiti kroz radoholizam i dovesti do sagorevanja. Najstarije ćerke mogu imati poteškoća da se izraze i postanu nezavisne u životu.
Roditelji mogu da „podese“ situaciju
Koliko god favorizovana deca bila pod pritiskom, činjenica je da ni mlađoj „neomiljenoj“ deci nije sjajno. Autori pomenute studije veruju da su manje favorizovana deca, poput prkosnijih mlađih sinova, u većem riziku da naprave neki problem, jer dobijaju manje podrške od svojih roditelja.
Uopšteno govoreći, kada roditelji imaju omiljeno dete – to nije dobro ni za koga u porodici. Stoga je upravo na roditeljima glavni zadatak da porade na porodičnoj dinamici i odnosima sa decom. Za početak, mogu se zapitati da li nameću slična pravila svojoj deci ili daju više emocionalne pažnje jednom detetu. A ako osete da negde preteruju, vreme je da se to poravna.
