Постоје четири основна стила родитељства – ауторитативни, пермисивни, ауторитарни и индиферентни.
И премда наука тешко може дати упутство за одгајање деце, без много дилеме је показала да је од ова четири стила најбољи ауторитативни. Може се чак рећи за свако дете.
Ауторитативни стил родитељства заснива се на високим очекивањима, али и на великом разумевању. Ауторитативни родитељи су топли, одговарају на потребе детета и не осуђују, уједно очекујући да и њихово дете одговори високо постављеним стандардима. Они постављају границе и врло су доследни. Ако је детету објашњено да не може добити дезерт након што није желело да поједе ручак, онда ће то тако и остати.
После деценија истраживања, експерти за дечји развој препознали су, дакле, ауторитативни родитељски стил као најбољи од поменута четири стила. То су закључили на основу резултата које различити стилови дају код деце.
Наиме, студије су показале да су деца ауторитативних родитеља:
- Срећнија и задовољнија.
- Самосталнија и самосвеснија.
- Имају добру емоционалну регулацију и самоконтролу.
- Имају боље развијене социјалне вештине.
- Имају позитиван став.
- Постижу боље академске успехе.
- Имају виши ниво самопоуздања.
- Бољег су менталног здравља — мање депресивни, анксиoзни и ређе склони делинквенцији, алкохолу или употреби дроге.
А какви су то ауторитативни родитељи?
Па, у кратким цртама:
- Топли, нежни, пажљиви.
- Слушају своју децу.
- Дају им право да доносе неке одлуке и охрабрују их да буду независни.
- Преговарају с децом уместо да очекују слепу послушност.
- Успостављају јасна правила доброг понашања.
- Истичу значај постојања граница.
- Користе позитивну дисциплину и разговор уместо казни.
- Не захтевају од детета поштовање већ теже да га заслуже.
А да ли је ауторитативни стил одговарајући за баш свако дете?
Показало се да овај стил прија деци различитих темперамената.
Заправо, током истраживања се показало да од ауторитативног родитељства највише користи имају она деца коју називамо „тешком“.
Али, зар није свако дете различито? Зар нисмо рекли да се не може један принцип применити на свако дете, питате се?
Истина је, деца се разликују.
И различитој деци треба приступати различито.
Али једно увек важи – Када постоји склад између дететовог темперамента и личности родитеља, његових ставова и родитељских пракси које примењује, дете ће процветати.
Али кад тога нема, дете пати.
Зато је важно да разумете разлику између стила родитељства и праксе која се примењује.
Стил родитељства односи се на емоционалну климу у којој родитељи одгајају дете.
А праксе су конкретне акције које родитељи предузимају из дана у дан на свом родитељском путу.
Дакле, ауторитативно родитељство је стил родитељства.
Родитељи би требало да усвоје овај стил, али да у зависности од дететовог темперамента бирају праксе које ће користити.
А зашто је ауторитативни стил најбољи
Да бисмо то разумели сасвим је довољно да погледамо сваку компоненту овог стила.
Негујући: Ауторитативни родитељи су осећајни, нежни, пружају свом детету подршку на његовом путу развоја испуњавајући емоционалне потребе. Истраживања су показала да деца чији родитељи одговарају на њихове потребе развијају сигурнију повезаност. А бебе чије су мајке биле ту за њих имају у одраслом добу боље вештине решавања проблема, когнитивне компетенције и емоционалну контролу.
Подржавајући: Ауторитативни родитељи пружају детету подршку, обично су више укључени у њихово школовање, пријављују се на добровољне акције у школи и помажу око домаћег кад је то потребно. Родитељска укљученост показала се као врло значајна за постизање бољих академских резултата.
Отвореног ума: Ауторитативни родитељи сарађују и отвореног су ума. Користе комуникацију, објашњавају и договарају се како би подстакли индивидуалност код своје деце. Они се труде да буду узор кроз развој својих социјалних вештина. И њихова деца заиста усвајају те вештине.
Високи стандарди: Високим очекивањима ауторитативни родитељи се труде да усмере понашање свог детета у правом смеру.
Дисциплина: Једна од особина која краси ауторитативне родитеље је доследност у чувању граница. И то је изузетно важна карика у успостављању дисциплине.
Не кажњавају: Иако имају високе стандарде, ауторитативни родитељи не користе казне ни уцене. Васпитавање без казни се показало као једини начин да се код деце подстакне искреност и спречи агресивно понашање. Ауторитативни родитељи користе индуктивну дисциплину како би дете научили понашању. Они су чврсти, али нежни. Строги, али не и сурови.
Дакле, сада сте пронашли прави родитељски стил. Остало је само да се доследно држите граница, али уз нежно вођење детета на путу одрастања.