Пројекат који су осмислили наставници и ученици ОШ ,,Вук Караџић“ из Лознице под називом ,,Клима и њен утицај на животну средину“ имао је за циљ да обједини у себи оно најбоље што се може под оваквим околностима узети из различитих врста наставе. Хибридна настава нама никад није била наметнута – имали смо је и пре и сматрамо је нужном јер се појединац не образује само у просторијама школе. Оно што је неопходно је квалитетна едукација.
Желели смо да направимо пројекат који ће објединити у себи амбијенталну и дигиталну наставу (кад год смо могли да одржимо час у природи то смо и чинили, али смо такође наставни процес обогаћивали дигиталним садржајем), редовну и онлајн наставу, сарадничку наставу као и сарадњу са свим актерима наставног процеса и спољашњим окружењем. Да, то је све могуће, ако се оформи заједнички тим наставника и ученика који имају огромну унутрашњу мотивацију. На њу утичу бројни фактори.
Једна од главних улога школе је препознавање и развијање дечјих талената. Свако дете има таленат за нешто. Свако дете. Имамо огроман проблем кад поистовећујемо успех детета у школи са његовим талентима. Генерално, имамо проблем и како гледамо на успех сматрајући да је одличан успех највећи успех који ученик може постигне у школи. Не. Већи је успех ако школа умногостручи дечји таленат. Оно не мора да буде одлично, али оно би требало је да у школи да ,,нађе себе“. Често се питамо, зашто су многи од нас много касније открили неке своје таленте? Зашто их неко није приметио? Не улазећи у то чија је то одговорност, знамо сигурно да ми одрасли, било да смо родитељи или наставници, да смо негде заказали изговарајући се разним стварима-од недостатка времена, простора, система или слично, а у суштини, да би се открио дечји таленат нити је неопходно толико времена, простора, па ни услови рада не диктирају нити систем, већ најотворенији и најискренији приступ детету уважавајући специфичности тог детета, а кад дете осети ту врсту искрености у нама и ту љубав, само ће се отворити, дати све од себе и приказати своје таленте у најбољем сјају.
Ако децу подстичете да буду креатори наставног процеса, наравно, уз адекватну координацију и корекцију јер сигурно је да нећете преузимати све што вам деца предлажу већ ћете бити ту да модификујете и усавршите њихове идеје, дајући им на тај начин потврду да уважавате њихово мишљење, видећете колико ће се деца потрудити да сваки пут буду боља и боља. То су предности пројектне наставе јер она подстиче креативност и активно учење. Као што знате, не постоји универзални приступ. То је једна битна наставничка димензија – да наставник у континуитету прати постигнуће ученика и да на основу тога пронађе начин како ће ученик најефикасније усвојити наставне садржаје. То је веома сложен и одговоран посао, али то је наша радна обавеза и изнад свега и морална обавеза.
Како смо дошли на идеју о пројекту ,,Клима“? Заправо, ученици су се жалили како је та лекција из географије веома тешка, како не могу да попамте толико информација, како није ,,фер“ да одмах у петом разреду толико уче у једној лекцији и слично. Решили смо да седнемо са децом и да сагледамо како им најлакше можемо помоћи. Знајући специфичне способност ученика, предложили смо им могуће задатке. У одељењу V2 има доста деце која уживају да учествују у пројектима, али шампионке свих пројеката су ученице Ђурђина и Марта, две девојчице које су елоквентне, врло радо помажу вршњацима па смо одлучиле да оне буду вршњачки едукатори. Прикључила им се и Теодора, а онда смо сагледали коме је у одељењу потребна која врста и вид подршке. Оне су чиниле тим вршњачких едукатора, а координатор самог пројекта је (моја маленкост) наставница Сања Симић де Граф уз свој тим наставница – биологије Миланке Стефановић, италијанског Мирјане Марковић и математике Мирјане Милићевић.
Ђурђина и Марта су у договору са наставницама направиле један интерактивни пано. Нацртале су све континенте на паноу и залепиле мале штипаљке на пано. Затим су направиле мале картице, на којима ће бити записане одређене карактеристике везане за сваки континент. Овај интерактиван пано је одличан јер може да се користи много пута за различите садржаје из географије, а сигурно да ће деци бити занимљиво да траже цедуљице са каратеристикама и да их прикаче за одређени континент, а тако ће и брже научити и сигурно да ће знање бити трајно. Марта и Ђурђина су укратко објасниле како су то урадиле на следећем видео прилогу
Ученице су имале доста великих изазова као вршњачки едукатори. Њихова жеља да науче све ученике у разреду изазвала је велико дивљење и одушевљење како код нас наставника, тако и код ученика. Обратиле су ми се у жељи да им помогнем како да науче ученике који мало теже памте, а има пуно података, како да им помогне да запамте. Дала сам им савет да смо сви различити и да ако неко слабије памти, не можете га учити на исти начин као што подучавате оне који брже памте. Онда смо осмислиле спајалице које се налазе на следећем линку https://testmoz.com/8513442/questions/list.
Постоје ученици који воле сами да долазе решења, да се користе различитим техникама, и у том смислу сложили смо се да је за њих одличан вид учења енигматика. Енигматика обезбеђује трајна знања, што је јако битно. Одлучиле смо да направимо укрштеницу за такве ученике, а да бисмо обезбедили да ученици не уче укрштеницу напамет, добра ствар код употребе веб-алата за креирање укрштеница је у томе што програм сваки пут на другачији начин генерише укрштеницу. Процедура је једноставна – ако је одговор тачан, та поља позелене, а ако је нетачан поцрвене, тако да се може на почетку користити књига док се не утврди градиво, а затим поново приступити укрштеници јер ће поља бити генерисана на другачији начин. Такође је могуће укрштеницу преузети у пдф формату и тимски или индивидуално је решавати. Укрштеница се налази на следећем линку https://www.classtools.net/crossword/202104-5ijmdk.
Ученице су се питале како мотивисати интелигентне ученике, али мање вредне, оне који имају известан отпор према уџбенику. То су обично ученици који су интелигентни али имају дефицит пажње, па смо решили да направимо видео-игрицу. Та видео-игрица се састоји од питања вишеструког избора и тек кад сва питања ученици ураде тачно отвара се игрица. Сваки пут кад ученик погреши на једном питању, игрица га враћа на сам почетак, што је одличан начин утврђивања градива. Игрицу можете и сами играти на следећем линку, уз напомену да није погодна за мобилне телефоне већ да због својих карактеристика се игра искључиво са рачунара
https://www.classtools.net/flingteacher/202104-PTdRdc
Колико су свој посао едукатора озбиљно схватиле, и колико су креативне, наше мале едукаторке изразиле су жељу да обогате садржај географије садржајима биологије, италијанског језика и енглеског језика. У сарадњи са наставницом биологије говориле су о утицају климе на здравље човека и о метеоропатији, као и о потенцијалним опасностима ако будемо угрожавали животну средину. У помоћ су им притекли ученици седмог разреда ИО Зајача који су у сарадњи са наставницом математике спровели истраживање о утицају климе на животну средину. Пано о временским приликама на италијанском и енглеском језику можете видети овде:
Ми смо ово урадили кроз ваннаставну активност, али да ли је могуће реализовати у редовној настави? Наравно да јесте. Све је ствар добре организације. Неке наставне јединице могуће је уклопити у оквиру различитих предмета. Наглашавамо да не морате један пројекат реализовати неког одређеног дана. Сваки наставник може реализовати део неког пројекта на часу који њему одговара, односно кад се уклапа у план и програм, па онда се може то заједнички објединити као интегративан пројекат. Оно што се не уклапа у сам наставни садржај, може кроз ваннаставну активност или час одељењске заједнице. Немојте да нам се часови одељењске заједнице своде на то ко је направио какав проблем, већ на то подстичемо децу на креативност и што веће учешће у настави, да их бодримо, удружујемо, да из њих извучемо оно најбоље, а онда ће уследити оно најлепше – не само да ће деца много више научити, него ће схватити да је у животу битан тимски рад, да треба сарађивати са другима и ценити туђе мишљење, јачаће њихове међусобне везе и то ће им бити одлична основа и сигурно ће израсти у добре људе. Да ли постоји нешто лепше од тога!
Сања Симић де Граф, проф. енглеског језика у ОШ ,,Вук Караџић“ у Лозници