У среду, 3. маја ове године тачно у 8:40 догодио се злочин какав Србија не памти. Дете од 13 година пуцало је на своје другаре и чувара школе. Угашено је 10 живота, унесрећено много више.
Данас је последња среда у овој тужној години, а родитељи убијене деце проводе је испред улаза у школу у којој су њиховој деци одузети животи. Они не протестују, већ желе да одају почаст жртвама, а на то су позвали и све оне који саучествују у њиховом болу. Замолили су грађане да дођу, донесу једну свећу и један цвет и буду уз њих.
Они који су на позив одговорили од јутрос долазе у тишини и спуштају руже поред улаза, неми и даље.
Меморијалног центра још нема, нити се зна када ће и у ком облику бити реализован. Родитељи убијене деце тврде да ово место више није школа, већ место страдања, те су и натпис школа који се налази на асфалту префарбали данас, поново.
У међувремену, школа је променила чак четири директора, укључујући Снежану Кнежевић, која је на функцији била када се злочин догодио. Нови директор, Љубомир Пјевовић, на дужност је ступио јуче.
„Ми се овде окупљамо сваке среде. Окупљамо се да бисмо сачували успомену на нашу децу и Драгана. Да их не бисмо препустили забораву, јер је наше друштво томе склоно. Надлежни органи још не доносе одлуку да на овом месту, у Краља Милутина 10, више не може бити школа, већ једино и искључиво меморијални центар, како би се овековечила успомена на оне које смо изгубили и да се тако нешто никад не би поновило.“ – казао је Жарко Цвејић, један од родитеља чије дете похађа ООШ „Владислав Рибникар“.
Он је додао да је један део родитеља покренуо акцију префарбавања натписа школа на асфалту у уливи Краља Милутина, у два наврата.
„Оба пута су градске службе муњевито реаговале у граду који се распада и враћале натпис. Иако овде де факто не постоји школа. То је несхватљиво.“ – казао је Цвејић за ТВ Нова.