Настава на даљину у (не)реалном времену

3 јула, 2020

Постоји велика вероватноћа да настављамо са наставом на даљину од септембра. Сама та објава у медијима покренула је бујицу незадовољства међу наставницима и родитељима, а често се износе и међусобне оптужбе, као и оптужбе на рачун Министарства. Мислим да је крајње време да променимо перспективу и уместо оног нема, не може, није могуће и свих тих стартних негација покушамо да што реалније сагледамо ситуацију јер проблем са којим се суочавамо је глобални проблем и сад је потребније, више него икад, да Министарство, наставници и родитељи буду партнери.

Foto: Canva

Оно што често заборављамо, а што је у развијеним друштвима императив, то је МЕЂУСОБНО УВАЖАВАЊЕ И ПОШТОВАЊЕ. Кад се створи тај услов, онда се створила позитивна клима и већ је много лакше. Шта треба прво сагледати? Неопходна је једна евалуација свега онога што смо урадили у настави на даљину. Неопходно је у школи оформити Тим за наставу на даљину који би се састојао од директора, педагога или психолога, 3 представника наставника (на пример, руководиоци актива природних, друштвених наука и вештина), 3 родитеља, 3 ученика (у основној седмих или осмих разреда, у средњој може свих). Потребно је направити евалуацију и видети шта је то добро урађено, а на чему треба даље порадити. Веома је битно максимално искрено изнети све потешкоће, проблеме, изазове и забележити то у свом извештају. Овај Тим може да има седнице на даљину и да, рецимо, представници наставника анкетирају наставнике, бележе њихова позитивна искуства као и проблеме и изазове, тако и родитељи и деца. За почетак не би било лоше урадити ову евалуацију за наставу на даљину коју смо имали прошле године, а наредне школске године (наравно, зависно од тога колико дуго се ова настава буде примењивала) не би било лоше једном месечно износити у виду кратког извештаја запажања.

За све нас било би од велике користи да се на нивоу школских управа оформи Тим подршке наставницима на даљину по предметима, тако да имамо у том тиму по једног угледног колегу из сваког предмета са којим бисмо могли да ступимо у контакт путем мејла ако имамо недоумица или нам је потребна додатна подршка или упутство или мишљење о неком примеру добре праксе или слично.

Сад, пошто смо створили једну мрежу која нам омогућава да боље комуницирамо и да лакше излазимо на крај са изазовима, битно је дефинисати неке основне ствари и држати се неких основних упутстава како би наш рад био ефектан али и ефикасан. Ово је само мој предлог из неког мог искуства:

  • Наставници имају своје радно време, родитељи имају своје радно време, деца имају радне обавезе не веће од оних које би, под нормалним околностима, имали у школи. Шта то значи и како све ово међусобно помирити? Веома једноставно. Хајде да се држимо распореда часова. Саопштите своје радно време родитељима, рецимо, сваки радни дан од 08:00 до 14:00. Наравно да се то неће уклопити у родитељско радно време. Направићемо компромис. Ви одговарате родитељима и дајете повратну информацију ученицима у своје радно време (од 08:00 до 14:00) а они вама шаљу радове деце у оно време кад они могу. Рецимо, енглески језик, имамо уторком и петком. Поставили сте материјал у уторак, значи родитељи имају рок до четвртка увече да вам пошаљу материјал, како бисте ви могли да им дате повратну информацију у петак у оквиру свог радног времена.
  • Избегавати платформе у реалном времену за предавање. Уместо тога, користите платформе у реалном времену за испитивање, а време договорите индивидуално  са родитељима и децом. Зашто, кад су платформе у реалном времену најидеалније за наставни процес? Једноставно из разлога што то није изводиво за децу свих узраста. Замислите ситуацију да закажете час у неко одређено време на одређеној платформи. Проблем настаје код ученика нижих разреда ако им раде родитељи-уопштено говорећи, радно време родитеља је различито, тако да је немогуће извести ово јер првачићи или деца нижих разреда неће знати да се приступе платформи. Како то решити? Деци је потребно предавање. Можете осмислити час тако што ћете направити видео запис у виду вашег предавања и поставити или на сајт школе или на неку платформу где ученици могу то да погледају онда кад су у могућности. Не ограничавајте детету време – уради за сат, два или слично, већ, као и код распореда часова – уради за следећи час. Видео запис нека не буде дужи од 10 минута, евентуално 15 јер то је само један вид вашег предавања. Вероватно ћете поставити и одређени материјал који ће деца бити у обавези да ураде и да вам проследе.

  • Код усменог испитивања, користите платформу у реалном времену (Zoom, или неку другу), у термину у ком се договорите са родитељима. Направите план испитивања, попут заказивања термина. Рецимо, испитујете на енглеском усмено читање, превод и анализу текста. Договорите са родитељима термин у реалном времену кад ће бити у могућности да деца одговарају рецимо у тој седмици.
  • Кад шаљете материјал, имајте у виду меру. Ако имате два часа седмично енглески језик, то је два пута по 45 минута, а то значи да ваш материјал никако не би требало да буде обимнији од тога. Дакле, 90 минута енглеског седмично. То је препоручена доза за сваког ученика, а ако ученик искаже посебно интересовање, жељу, односно вољу, свакако имате и ваннаставне активности, које ћете у овом случају на даљину, опет планирати у договору са родитељима.
  • Материјал који шаљете нека буде недвосмислен, са јасним смерницама и упутствима шта ученик треба да ради. Ако напишете у материјалу-књига, стр 8, прочитај текст- чекајте, какво је то упутство?! Коме да прочита текст? Добро, прочитао је и шта сад? Или, било је и овога-нова лекција, а наставник напише –Извадите из лекције оно што је битно?! Разумем и недостатак времена, али припрему свакако пишете, па прилагодите је ученику, дакле, корак по корак- напишите ову реченицу, подвуците ову реч, па објасните, нагласите, уоквирите, обојите неком бојом, дајте очигледан пример, и све тако корак по корак, као и кад предајете. И на крају обавезна мини провера у виду пар питања или неког теста кроз неки веб-алат, или асоцијација, ребус, осмосмерка, само нешто од тога, не претерујте. Држите се да материјал покрива 45 минута.
  • У свакој школи постоје родитељи ентузијасти, као и јако мотивисана деца. Не заборавимо и на њих. Уколико изразе жељу, нека и они буду креатори једног дела нашег наставног процеса. Наравно, уз вашу координацију и руковођење.
  • Планирајте са колегама интегративну наставу. Тиме ћемо олакшати и деци и родитељима, настава ће бити занимљива а знање дуготрајно. Нека то буде и пројектна настава, понудите учешће свима који желе. Видећете колико ће вам бити лакше јер заједничко планирање је велика уштеда на времену из простог разлога што имате могућност да се консултујете са више људи и да се концентришете на оно што је битно. Не познајем ниједну особу која није била задовољна овом наставом.
  • Отворите посебну рубрику за идеје ученике, мотивишите их да вам шаљу предлоге, изненадићете се колико су добри у томе. Додатно их можете обучити да употребе неки најједноставнији веб-алат.

И на крају, оно што би свима било корисно и служило као додатна подршка је кад би Министарство отворило Сектор за наставу на даљину који би служио као надзорни али и саветодавни орган.

Мислим да треба приступити овом проблему конструктивно. За почетак, не тражимо дежурне кривце. Лако је рећи крив је Министар, крив је наставник, родитељи су неодговорни. Променимо тај став крећући од себе-шта ја могу да учим и колико ја могу да допринесем. То што други не желе да виде или не виде вашу добру намеру, ваш рад и труд, некад чак и очигледан резултат, то не значи да су умањили нешто од вашег рада. Радимо свој део посла савесно, часно, поштујући своје достојанство и достојанство других и резултат неће изостати.

Аутор: Сања Симић де Граф, професор енглеског језика у ОШ ,,Вук Караџић“, Лозница

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


4 коментара на "Настава на даљину у (не)реалном времену

  1. Nastavnik каже:

    Preambiciozno iako zvuci dobro. Ovo je, postaviljeni preveliki ciljevi a onda ce nastavnik biti kriv ako ne ispuni. Projektna , integrativna i druge naszave na nivou tima tesko funkcionisu i u normalnim okolnostima. Timovi su mrtvo slovo na papiru. Oslobodite nas pritisaka, bilo ih je previse u vidi hitnih dopisa, koji su otezavali i oduzimali vreme. Mislim da se treba fokusirati na pravilnik koji ce deglfinisati opseg prava i obaveza. Inace, nastavnici rade u nenormalnim okolnostima a ukoliko dodje do problema pred zakon staju kao da su okolnosti normalne.

    1. Сања Симић де Граф каже:

      Намера ми и јесте била да наставник не буде крив, већ да се смислено организује време. Зато сам и инсистирала на радном времену од 0800 до 1400 (свакако сте и у школи у то радно време) и Ви тад одговарате. Молим Вас, пажљиво прочитајте, баш сам то и истакла да материјал не буде преобиман, односно да покрива интервал од 45 минута, баш као кад предајете (и за час морате имати припрему, зар не?). У разговору са многим колегама схватила сам да су неки радили од рано ујутру до касно увече. Интегрисана, пројектна или било који други вид савремен наставе су наведени само као пример могуће организације часа-у нашој школи наставници су уиграни, али никоме се то не тражи да ради ако жели. Дакле, ја сам баш желела да наше радно време сведем на шест сати дневно, материјал за час на 45 минута (као и час), а остало су идеје како бисте могли. Тим који сам навела- у суштини, зар то и не радите у школи? Консултујете се некад са колегом, па тражите мишљење или слично, то је то. Наведено овако можда и делује преамбициозно али када размислите доста ствари олакшава јер дефинишемо оквире. Оно што ми није јасно је да сам видела да се родитељи буне, не знам због чега? Ја, као наставник, нити сам измислила корону нити увела наставу на даљину. Неки родитељи су уморни од наставе на даљину јер су они радили задатке уместо деце, па су, сасвим природно били исцрпљени. Не, ми од родитеља очекујемо само да евентуално помогну деци да приступе платформи или да пошаљу домаћи задатак, то је све. Зар под нормалним околностима, у редовној настави, родитељ не пита дете да ли је урадило домаћи? У чему је толика еуфорија око свега. Ко је и кад њима рекао да они треба да буду предавачи, а нарочито не треба да раде домаће задатке. Драги родитељи, од вас се само очекује САМО ДА ПОМОГНЕТЕ ДЕЦИ ДА ПРИСТУПЕ ПЛАТФОРМИ И ДА ПОШАЉЕТЕ ДОМАЋИ ЗАДАТАК, А НЕ ДА РАДИТЕ ЗА ЊИХ И ДА ПРЕДАЈЕТЕ ЗА НАС. Ми, наставници, само толико од вас тражимо. И ја бих, такође, да се питам волела дасмо у школи и да је све редовно. Запитајте се, ако у свету постоји овај проблем, како да га решимо? Ако вам кажемо да идете у школу, ви ћете рећи, ето, не брину о здрављу деце. Ако вам кажемо да будете код куће и да деца не раде ништа, онда ће опет неки рећи, ето, не мисле о образовању деце. Ако радимо на даљину, што је не само нама, него целом свету наметнуто, опет не ваља. Сви смо у овоме и морамо се прилагодити како нам се каже. зар није боље да сарађујемо. Ја, као наставник, прихватам сваку критику на свој рачун, али дајте конструктиван предлог. Нису наставници измислили ову пандемију. Жалите се што треба само да преконтролишете своје дете-ваше дете. Сетите се колико су наши родитељи нама посвећивали пажње, радили са нама (не за нас), слали нас спремне у школе. Молим вас, хајде да се понашамо одговорно и да конструктивно сарађујемо. Нико овде ништа не измишља. Ако сам села у току распуста да напишем овај чланак, да размислим о решењима, да олакшам и вама и нама, и ако сматрате какве се све глупости пишу, прихватам све али реците како бисте ви. Ја ћу прва подржати сваку добру идеју. Хајде, људи да се уозбиљимо и да зрело размислимо о свему. Првенствено, сачувајмо здравље, па онда, све што желите, хајде, добронамерно, да разменимо искуства.

  2. Владимир каже:

    Распредање детаља пре дефинисања начелних оквира није много корисно. Док не будемо знали шта је тачно министарство смислило, не вреди вршити разраду.
    Ако се од једног одељења направе два, да би мањи број ученика био у учионици и школи, ради смањења заразе, онда нема простора да наставник реализује наставу на даљину.
    Наставник ће да испуни своју радну обавезу, норму од 20 (24) часа, при чему ће сваки ученик да добије само пола наставе.
    Могућност да наставници раде у школи 20 часова недељно са групом која долази у школи и током исте недеље наставу на даљину са групом која не долази у школу ће изазвати незаконито преоптерећивање наставника и велики број њих ће мањкати од тог терета. У таквој ситуацији би вероватно дошло до штрајка просветних радника, што би у потпуности уништило ту школску годину са стране користи за ученике.

    1. Сања Симић де Граф каже:

      Владимире, разумем Ваш став, али овим сам само желела да пренесем своје досадашње искуство уколико дође до тога да морамо да наставимо са наставпм на даљину, као и што волим да чујем односно прочитам и искуства других колега. Мислим, уколико будемо чекали шта ће на крају бити, можемо опет дочи у ситуацију да радимо конфузно, непланирано и стресно, и да у све то беспотребно утрошимо превише времена лутајући. Сматрам да није сувишно унаред правити планове и бити спреман него чекати последњи минут. Каква год да буде настава од септембра, неопходно је да извршимо евалуацију свега овога што смо урадили у настави на даљину-добре и лоше стране. Свакако и без ове епидемије требало је да се ми наставници организујемо и да инсистирамо на смањењу броја деце у одељењу јер говорити о савременој настави са 29 ученика у одељењу и уз то имати и ученике о ИОП-у је крајње бесмислено. Наша професија је толико изложена нападима у овом друштво да је то срамота. Људи само треба да схвате да се успех једног друштва мери и по томе на ком је месту у друштвеној пирамиди просвета. Зато смо у стагнацији у свему.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама