Постоји велика вероватноћа да настављамо са наставом на даљину од септембра. Сама та објава у медијима покренула је бујицу незадовољства међу наставницима и родитељима, а често се износе и међусобне оптужбе, као и оптужбе на рачун Министарства. Мислим да је крајње време да променимо перспективу и уместо оног нема, не може, није могуће и свих тих стартних негација покушамо да што реалније сагледамо ситуацију јер проблем са којим се суочавамо је глобални проблем и сад је потребније, више него икад, да Министарство, наставници и родитељи буду партнери.
Оно што често заборављамо, а што је у развијеним друштвима императив, то је МЕЂУСОБНО УВАЖАВАЊЕ И ПОШТОВАЊЕ. Кад се створи тај услов, онда се створила позитивна клима и већ је много лакше. Шта треба прво сагледати? Неопходна је једна евалуација свега онога што смо урадили у настави на даљину. Неопходно је у школи оформити Тим за наставу на даљину који би се састојао од директора, педагога или психолога, 3 представника наставника (на пример, руководиоци актива природних, друштвених наука и вештина), 3 родитеља, 3 ученика (у основној седмих или осмих разреда, у средњој може свих). Потребно је направити евалуацију и видети шта је то добро урађено, а на чему треба даље порадити. Веома је битно максимално искрено изнети све потешкоће, проблеме, изазове и забележити то у свом извештају. Овај Тим може да има седнице на даљину и да, рецимо, представници наставника анкетирају наставнике, бележе њихова позитивна искуства као и проблеме и изазове, тако и родитељи и деца. За почетак не би било лоше урадити ову евалуацију за наставу на даљину коју смо имали прошле године, а наредне школске године (наравно, зависно од тога колико дуго се ова настава буде примењивала) не би било лоше једном месечно износити у виду кратког извештаја запажања.
За све нас било би од велике користи да се на нивоу школских управа оформи Тим подршке наставницима на даљину по предметима, тако да имамо у том тиму по једног угледног колегу из сваког предмета са којим бисмо могли да ступимо у контакт путем мејла ако имамо недоумица или нам је потребна додатна подршка или упутство или мишљење о неком примеру добре праксе или слично.
Сад, пошто смо створили једну мрежу која нам омогућава да боље комуницирамо и да лакше излазимо на крај са изазовима, битно је дефинисати неке основне ствари и држати се неких основних упутстава како би наш рад био ефектан али и ефикасан. Ово је само мој предлог из неког мог искуства:
- Наставници имају своје радно време, родитељи имају своје радно време, деца имају радне обавезе не веће од оних које би, под нормалним околностима, имали у школи. Шта то значи и како све ово међусобно помирити? Веома једноставно. Хајде да се држимо распореда часова. Саопштите своје радно време родитељима, рецимо, сваки радни дан од 08:00 до 14:00. Наравно да се то неће уклопити у родитељско радно време. Направићемо компромис. Ви одговарате родитељима и дајете повратну информацију ученицима у своје радно време (од 08:00 до 14:00) а они вама шаљу радове деце у оно време кад они могу. Рецимо, енглески језик, имамо уторком и петком. Поставили сте материјал у уторак, значи родитељи имају рок до четвртка увече да вам пошаљу материјал, како бисте ви могли да им дате повратну информацију у петак у оквиру свог радног времена.
- Избегавати платформе у реалном времену за предавање. Уместо тога, користите платформе у реалном времену за испитивање, а време договорите индивидуално са родитељима и децом. Зашто, кад су платформе у реалном времену најидеалније за наставни процес? Једноставно из разлога што то није изводиво за децу свих узраста. Замислите ситуацију да закажете час у неко одређено време на одређеној платформи. Проблем настаје код ученика нижих разреда ако им раде родитељи-уопштено говорећи, радно време родитеља је различито, тако да је немогуће извести ово јер првачићи или деца нижих разреда неће знати да се приступе платформи. Како то решити? Деци је потребно предавање. Можете осмислити час тако што ћете направити видео запис у виду вашег предавања и поставити или на сајт школе или на неку платформу где ученици могу то да погледају онда кад су у могућности. Не ограничавајте детету време – уради за сат, два или слично, већ, као и код распореда часова – уради за следећи час. Видео запис нека не буде дужи од 10 минута, евентуално 15 јер то је само један вид вашег предавања. Вероватно ћете поставити и одређени материјал који ће деца бити у обавези да ураде и да вам проследе.
- Код усменог испитивања, користите платформу у реалном времену (Zoom, или неку другу), у термину у ком се договорите са родитељима. Направите план испитивања, попут заказивања термина. Рецимо, испитујете на енглеском усмено читање, превод и анализу текста. Договорите са родитељима термин у реалном времену кад ће бити у могућности да деца одговарају рецимо у тој седмици.
- Кад шаљете материјал, имајте у виду меру. Ако имате два часа седмично енглески језик, то је два пута по 45 минута, а то значи да ваш материјал никако не би требало да буде обимнији од тога. Дакле, 90 минута енглеског седмично. То је препоручена доза за сваког ученика, а ако ученик искаже посебно интересовање, жељу, односно вољу, свакако имате и ваннаставне активности, које ћете у овом случају на даљину, опет планирати у договору са родитељима.
- Материјал који шаљете нека буде недвосмислен, са јасним смерницама и упутствима шта ученик треба да ради. Ако напишете у материјалу-књига, стр 8, прочитај текст- чекајте, какво је то упутство?! Коме да прочита текст? Добро, прочитао је и шта сад? Или, било је и овога-нова лекција, а наставник напише –Извадите из лекције оно што је битно?! Разумем и недостатак времена, али припрему свакако пишете, па прилагодите је ученику, дакле, корак по корак- напишите ову реченицу, подвуците ову реч, па објасните, нагласите, уоквирите, обојите неком бојом, дајте очигледан пример, и све тако корак по корак, као и кад предајете. И на крају обавезна мини провера у виду пар питања или неког теста кроз неки веб-алат, или асоцијација, ребус, осмосмерка, само нешто од тога, не претерујте. Држите се да материјал покрива 45 минута.
- У свакој школи постоје родитељи ентузијасти, као и јако мотивисана деца. Не заборавимо и на њих. Уколико изразе жељу, нека и они буду креатори једног дела нашег наставног процеса. Наравно, уз вашу координацију и руковођење.
- Планирајте са колегама интегративну наставу. Тиме ћемо олакшати и деци и родитељима, настава ће бити занимљива а знање дуготрајно. Нека то буде и пројектна настава, понудите учешће свима који желе. Видећете колико ће вам бити лакше јер заједничко планирање је велика уштеда на времену из простог разлога што имате могућност да се консултујете са више људи и да се концентришете на оно што је битно. Не познајем ниједну особу која није била задовољна овом наставом.
- Отворите посебну рубрику за идеје ученике, мотивишите их да вам шаљу предлоге, изненадићете се колико су добри у томе. Додатно их можете обучити да употребе неки најједноставнији веб-алат.
И на крају, оно што би свима било корисно и служило као додатна подршка је кад би Министарство отворило Сектор за наставу на даљину који би служио као надзорни али и саветодавни орган.
Мислим да треба приступити овом проблему конструктивно. За почетак, не тражимо дежурне кривце. Лако је рећи крив је Министар, крив је наставник, родитељи су неодговорни. Променимо тај став крећући од себе-шта ја могу да учим и колико ја могу да допринесем. То што други не желе да виде или не виде вашу добру намеру, ваш рад и труд, некад чак и очигледан резултат, то не значи да су умањили нешто од вашег рада. Радимо свој део посла савесно, часно, поштујући своје достојанство и достојанство других и резултат неће изостати.
Аутор: Сања Симић де Граф, професор енглеског језика у ОШ ,,Вук Караџић“, Лозница