Хтела сам да са вама поделим своје мисли, написала нам је пре неколико дана једна наставница историје из Смедерева. Како каже, оне су проистекле из више од двадесет година радног искуства као професора у основној школи, али и из искуства васпитавања сопствена три потпуно различита детета.
Ево пет, по мишљењу наставнице Вишње најважнијих правила за васпитање деце.
Будите доследни!
Деци требају границе. Они воле правила, док су мали поставите их ви, како расту, тако и њих полако укључите, па ћете стићи до договора, и деци ће бити јасно зашто постоје правила. Када су правила јасна, будите доследни у спровођењу. Деци дозволите да испоље сваку емоцију (без забране „престани да се љутиш, нема сад плакања…“), можете их утешити, али останите при правилима. Правила се, наравно мењају кроз време, али не како то детету одговара. При томе, наравно, сви који су укључени у васпитање морају да буду сложни (маме, тате, баке, деке…).
Не радите ништа уместо деце!
Данас сви негде журе, немају времена, па је често лакше и брже да сами урадимо оно што је задатак нашег детета, него да га мољакамо, терамо и слично. Тиме правимо огромну грешку. Школски задаци су увек примерени узрасту, а и ви сигурно нећете детету дати задатак који оно не може да испуни. Тако дете учи да се обавезе морају испунити, и да сте ви ту да помогнете, уколико му треба савет, али ни случајно немојте да радите уместо њега. Тиме бисте га научили да иде лакшим путем, да се извлачи из обавеза, и да манипулише вама. Важно је овде бити свестан колико успешно може дете да буде. Није свако способан за максималан успех. Похвалите га за труд и напредак у односу на претходни пут, а не у односу на вас, брата, сестру исл.
Сваки дан их питајте шта је било у школи и са другарима и саслушајте их.
Ма колико вам делују сићушни њихови проблеми у поређењу са вашим, они су јако велики за њих. Препричавањем догађаја у школи покреће се трајно памћење, па ће и учење школских садржаја бити лакше. Некад ће тај разговор трајати два минута, некад сат времена, али је важно да нађете вемена и снаге за тај разговор. Ако покажете пуно стрпљења и разумевања за њихова осећања, научићете и њих да буду стрпљиви и саосећајни са другима, и да стекну поверење у вас. И, не заборавите да их гледате у очи, очи су огледало душе. Поверење морају да стекну пре пубертета, када је веома важно да знају да могу да се ослоне на вас.
Немојте да мислите да знате шта је најбоље
Свако је дете другачије, а и свако је време другачије. Слушајте шта вам прича, посматрајте га у различитим ситуацијама, шта му привлачи пажњу, како размишља и како се игра. Поштујте његово мишљење и жеље, покушајте да му укажете на што више могућности, али немојте да бирате уместо њега. Иако нам се некада нешто чини погрешним, може да буде управо оно што је добро за њега. Заинтересујте се за оно што га занима, и не одбијајте да научите нешто од њега. С друге стране, ако погреши, знаће да је сам одабрао, и не пребацујте му него га подржите да промени избор. Тиме га учимо да ко ради тај и греши, али може да се исправи.
Наравно, увек треба имати на уму постављене границе. Кажите им своје мишљење, али не инсистирајте да је оно једино исправно. Важно је да дете види да и одрасли могу да промене мишљење, ако се деси нека промена, нешто ново сазнају.
Поручујте му да је важан труд и рад
Не могу сви бити научници, врхунски спортисти и друге звезде. Сасвим је у реду да не буду најбољи, али је важно да се потруде и буду савесни. Оцене, медаље и пехари нису најважнији, него осмех. Успех са временом неће изостати.
Осмехујте се и кад вам је тешко, и волите све људе, а посебно децу.
Аутор: Вишња Васиљевић, наставница Историје из Смедерева