Htela sam da sa vama podelim svoje misli, napisala nam je pre nekoliko dana jedna nastavnica istorije iz Smedereva. Kako kaže, one su proistekle iz više od dvadeset godina radnog iskustva kao profesora u osnovnoj školi, ali i iz iskustva vaspitavanja sopstvena tri potpuno različita deteta.
Evo pet, po mišljenju nastavnice Višnje najvažnijih pravila za vaspitanje dece.
Budite dosledni!
Deci trebaju granice. Oni vole pravila, dok su mali postavite ih vi, kako rastu, tako i njih polako uključite, pa ćete stići do dogovora, i deci će biti jasno zašto postoje pravila. Kada su pravila jasna, budite dosledni u sprovođenju. Deci dozvolite da ispolje svaku emociju (bez zabrane „prestani da se ljutiš, nema sad plakanja…“), možete ih utešiti, ali ostanite pri pravilima. Pravila se, naravno menjaju kroz vreme, ali ne kako to detetu odgovara. Pri tome, naravno, svi koji su uključeni u vaspitanje moraju da budu složni (mame, tate, bake, deke…).
Ne radite ništa umesto dece!
Danas svi negde žure, nemaju vremena, pa je često lakše i brže da sami uradimo ono što je zadatak našeg deteta, nego da ga moljakamo, teramo i slično. Time pravimo ogromnu grešku. Školski zadaci su uvek primereni uzrastu, a i vi sigurno nećete detetu dati zadatak koji ono ne može da ispuni. Tako dete uči da se obaveze moraju ispuniti, i da ste vi tu da pomognete, ukoliko mu treba savet, ali ni slučajno nemojte da radite umesto njega. Time biste ga naučili da ide lakšim putem, da se izvlači iz obaveza, i da manipuliše vama. Važno je ovde biti svestan koliko uspešno može dete da bude. Nije svako sposoban za maksimalan uspeh. Pohvalite ga za trud i napredak u odnosu na prethodni put, a ne u odnosu na vas, brata, sestru isl.
Svaki dan ih pitajte šta je bilo u školi i sa drugarima i saslušajte ih.
Ma koliko vam deluju sićušni njihovi problemi u poređenju sa vašim, oni su jako veliki za njih. Prepričavanjem događaja u školi pokreće se trajno pamćenje, pa će i učenje školskih sadržaja biti lakše. Nekad će taj razgovor trajati dva minuta, nekad sat vremena, ali je važno da nađete vemena i snage za taj razgovor. Ako pokažete puno strpljenja i razumevanja za njihova osećanja, naučićete i njih da budu strpljivi i saosećajni sa drugima, i da steknu poverenje u vas. I, ne zaboravite da ih gledate u oči, oči su ogledalo duše. Poverenje moraju da steknu pre puberteta, kada je veoma važno da znaju da mogu da se oslone na vas.
Nemojte da mislite da znate šta je najbolje
Svako je dete drugačije, a i svako je vreme drugačije. Slušajte šta vam priča, posmatrajte ga u različitim situacijama, šta mu privlači pažnju, kako razmišlja i kako se igra. Poštujte njegovo mišljenje i želje, pokušajte da mu ukažete na što više mogućnosti, ali nemojte da birate umesto njega. Iako nam se nekada nešto čini pogrešnim, može da bude upravo ono što je dobro za njega. Zainteresujte se za ono što ga zanima, i ne odbijajte da naučite nešto od njega. S druge strane, ako pogreši, znaće da je sam odabrao, i ne prebacujte mu nego ga podržite da promeni izbor. Time ga učimo da ko radi taj i greši, ali može da se ispravi.
Naravno, uvek treba imati na umu postavljene granice. Kažite im svoje mišljenje, ali ne insistirajte da je ono jedino ispravno. Važno je da dete vidi da i odrasli mogu da promene mišljenje, ako se desi neka promena, nešto novo saznaju.
Poručujte mu da je važan trud i rad
Ne mogu svi biti naučnici, vrhunski sportisti i druge zvezde. Sasvim je u redu da ne budu najbolji, ali je važno da se potrude i budu savesni. Ocene, medalje i pehari nisu najvažniji, nego osmeh. Uspeh sa vremenom neće izostati.
Osmehujte se i kad vam je teško, i volite sve ljude, a posebno decu.
Autor: Višnja Vasiljević, nastavnica Istorije iz Smedereva