Наставница из Србије у Шведској: Дисциплина и одговорност ђака у српским школама су бољи него овде

1 априла, 2022

Марија Матић је дипломирани биолог. Пре 15 година одлучила је да направи велику промену у свом животу и одселила се у – Стокхолм. Пре тога, у Србији је две године радила као наставник биологије.

Преселивши се у Шведску изабрала је да настави каријеру у истом смеру, па тамо данас предаје групу природних предмета – биологију, хемију и физику. Већ 13 година предаје на шведском језику, а како нам је објаснила, диплому из Србије су јој потпуно признали, за сва три предмета које предаје.

Једино што нису признали иако је на факултету полагала, јесте педагогија са дидактиком. То је морала да слуша поново, али се, како каже, свакако доста разликује од онога што се код нас учи.

Поред рада у настави, Марија већ четири године ради и као први наставник (förstalärare) што знаци да проналази нове, интересантне методе учења, одлази на семинаре и исто тако их држи својим колегама и са целом школом дели своја искуства, знања итд.

– Кратко рецено, ”учим” своје колеге како да наставу учине интересантном, да покушају да раде на различите начине, како да оцењују и да мотивишу своје ученике, каже Марија.

С њом смо разговарали о образовном систему у Шведској и о оним његовим сегментима који би се могли прилагодити и нашем систему, како би постао флексибилнији, модернији, бољи.

Као наставник биологије радили сте у Србији, а данас радите у Стокхолму. По чему је посао наставника у две државе, две културе, сличан, а по чему се дијаметрално разликује?

И у Србији и у Шведској наставник мора да прати план и програм али га, наравно, прилагођава себи и својим ученицима. Значи, наставник задржава свој стил и начин предавања, користи своје методе и прилагођава групама, а при томе обухвата све наставне области које план и програм прописује.

Различита је методика и дидактика. У шведским школама се приликом планирања наставе размишља о варијацији и диференцијацији саме наставе како би се сви ученици интегрисали у наставу. Приликом самог планирања наставе размишља се о томе да су ученици различите идивидуе са различитим предзнањима, знањима, способностима као и да сви уче различитим темпом, на различите начине и сви се налазе на различитим нивоима. Наставу би требало прилагодити свима и ту је битан посао “првих” наставника да подсете и развију свест код својих колега о управо тој различитости која постоји у разредима. Први наставници, осим што имају задужење предавача и разредних старешина, имају задатак да планирају и одржавају семинаре и радионице, као и педагошке форуме на којима дискутују и дају примере својим колегама, како да формирају своју наставу, а да она буде интересантна, мотивациона, разнолика, да подстакне логичко размишљање као и да сваког ученика “пронађе” на његовом нивоу и да сваки ученик осети да може да достигне свој лични циљ у складу са својим могућностима.

Шта бисте истакли као предности српског образовног система у односу на друге, а шта би требало да “препишемо” од система у ком сте данас?

Давно је било када сам ја радила као наставник биологије у једној српској сколи. Ја сам била тек почетник али се сећам да сам уживала у сваком тренутку проведеном са својим ђацима. Дисциплина је била на завидном нивоу, уживала сам респект и поверење својих ученика. Никада нисам морала да размишљам шта треба променити или урадити да би ме ученици од самог почетка часа слушали. Уопштено мислим да је дисциплина боља у српским школама као и одговорност ученика за сопствено знање.

Дисциплина у шведским школама и није на завидном нивоу и зато је јако важан начин на који се настава планира. Постоје детаљи који су јако вазни да би дисциплина била на добром нивоу и да би учионица била једна здрава средина за учење.

То што би српски образовни систем требало да “препише” од шведског је можда планирање наставе.

У шведској школи у планирању наставе је важно следеће:

Како отпочети час? Шведски наставници користе нешто што се зове: рутине и ритуали.

Рутине помажу у остварењу добре дисциплине. Нпр. пре него сви ученици уђу у учионицу, стоје у реду испред учионице са материјалом потребним за час (ученици у Шведској добијају од школе све што им је неопходно за учење – књиге, свеске, оловке, гумице и лаптопове). Наставник поздравља добродошлицом на вратима и замоли сваког ђака да одложи свој мобилни телефон у свој сандучић, наравно уколико га има код себе. Понекад, наставник удели својим ученицима и по који комплимент као нпр. за добро понашање или за фину фризуру или нешто друго. Наставници углавном познају ученике којима је потребан мали подстицај за боље самопоуздање. Сваки ученик има своје одређено место у учионици. Уколико је у плану нека активност која захтева да се намештај премешта у учионици, онда се то уради пре него ученици уђу. Наравно, сваки ученик и у том случају би требало да има своје одређено место зато што управо тај детаљ пружа осећај сигурности и поверења. Исто тако је важно да када ученици уђу у учионицу, знају тачно шта и како ће данас радити на часу. Зато је потребно написати агенду часа на табли или пројектору, уколико се користи дигитална верзија. Наравно и циљ самог часа.

Марија Матић

Ритуали су важни да се пробуди машта и размишљање код ђака. Истраживања су показала да је најбоље отпочети час тако што ћемо активирати ученике од самог почетка да раде и уче заједно у групама, то се зове кооперативни начин учења. Такође, да бисмо заинтересовали ученике за неку одређену област и да би сви они осећали да заиста желе да присуствују нашим часовима, битно је размишљати на који начин им постављамо питања. Она би требало да буду повезана са облашћу о којој учимо, али исто тако и са учениковим знањем, искуствима и интересовањима.

Дефинисати своја очекивања. На пример: Да ли сви ученици могу да ураде неки задатак за неко одређено време и на том нивоу на ком сам ја то испланирала? Да ли сви ученици могу да уче и покажу своја знања на тај начин на који сам ја то испланирала? Нпр. не могу сви ученици прочитати исти текст за исто време, поготово они са одређеним дијагнозама као што је дислексија. Такви ученици могу слушати тај исти текст на свом лаптопу, док други, са другим потешкоћама могу добити сличан текст мало једноставније написан.

Предавању је обично “окренуто” ка целој групи и ретко је прилагођено појединцима. Зато је вазно диференцирати своје предавање и прилагодити га свима тако што ћемо нпр. причати пет минута, показати можда и презентацију са нешто текста и слика. Знамо да различите индивидуе уче на различите начине, неки слушајући, неки читајући, а неки гледајући слике или комбинацијом сва три начина. После пет минута замолити ученике да запису у својим свескама или лаптопу то што су запамтили из предавања. Када заврше замолити их да упореде своје записе са другом/ другарицом из клупе. На овај начин могу чути исти садржај више пута и на различите начине, а и сами знамо да је то важно за лакше учење и разумевање.

Постоји много сличних начина учења али као што видимо, циљ овакве наставе је да се што више научи, навежба и запамти на часу. Ђаци у шведским школама ретко имају домаће задатке. Када уче код куће, то је углавном пре неког писменог задатка. Ученици морају да знају на време када ће имати тестове, писмене вежбе и слично. Наставник нема право да испитује ученике било писмено или усмено уколико то није најавио на време. Више од два теста (писмено или усмено) или презентације не смеју да се планирају у току једне недеље, два је максимум.

Много се пажње обраћа и на сам завршетак часа. Битно је да се садржај данашњег часа обнови. Често се у шведским школама примењује метода звана “карте за излаз”. Ученицима се поделе цедуљице са одређеним питањима на која они анонимно одговарају и дају наставнику пре него напусте учионицу. На тај начин наставник зна шта је потребно обнављати више пута следећи пут, а шта не. Понекад се користи дигитални квиз. Ученици одговарају преко својих лаптопова. На тај начин наставник има увид у то колико је процентуално ученика разумело данашње предавање и да ли би требало неке делове додатно објаснити.

И да, свака школа у Србији би требало да једном недељно окупи наставнике на нивоу целе школе, где ће они размењивати и дискутовати о својим предавањима, размишљањима, методама рада, плановима итд. Колегијално учење је јако битно за успостављање добре наставе и добрих резултата. У шведским школама ово већ постоји, као и то да наставници посећују часове једни код других и дају једни другима конструктивне критике, које ће помоћи да се настава унапреди и доведе на један још виши ниво.

Колико Вам је било тешко да се прилагодите новом систему?

Мени није било тешко зато што сам ја и у Србији покушавала да радим на мало другачији начин него моје друге колеге. Покушавала сам да пронађем методе кроз обичне, животне ситуације, да са њима повезем биологију и да развијем логичко размишљање код својих ученика. Ми нисмо имали лабораторијски кабинет у школи али сам ја проналазила начине да покажем својим ђацима како могу да повежу теорију са практичним стварима. То им је доста помагало да разумеју то што уче. И дан данас користим исте методе, само што овде имам своју школску лабораторију и све остало што ми је неопходно за практичне вежбе.

Пре него сто сам почела да предајем у шведској сколи допуњавала сам дидактику и методику природних наука на Стокхолмском Универзитету. Тамо сам доста тога научила, а наравно и касније кроз сам рад и од својих колега.

Какав је положај наставника у шведском друштву?

Није баш на завидном нивоу. Ја лично сматрам да би требало да постоји мало више поштовања од стране ђака и њихових родитеља. Имам утисак да се од наставника очекује превише. Ученици немају одговорност за своје знање и учење већ се она готово потпуно “ставља” на наставнике.

Да ли постоји проблем са ауторитетом наставника и како се он решава? Штити ли систем просветне раднике у Шведској?

Да, постоји проблем са ауторитетом наставника, али начин ми то решавамо тако што покушавамо да остваримо добре односе са ученицима. Данашњи ученици не воле ауторитете и зато ми не заузимамо ауторитативан став, већ се постављамо као неко коме ће они веровати и бити сигурни да ћемо увек покушати да им помогнемо, не само у савладавању знања већ и у другим сегметима живота. Наравно, постоје правила која се морају поштовати. Правила се постављају на нивоу школе као и “последице” непоштовања истих. Ми покушавамо разговором да решимо многе ситуације и да у што мањој мери употребљавамо “казне”. Важно је да сваки наставник створи једну пријатну и сигурну средину за учење у својој учионици, где никада неће покушати да омаловажи ученика, поготову не пред целим разредом или критиковати пред целом групом. У екстремним ситуацијама реагује ректор тј. директор и његови заменици.

Вршњачко насиље је увек актуелна тема. Како се тај проблем решава у Шведској и постоје ли континуиране едукације?

Едукације се редовно организују на нивоу школе. Свака школа има и одређене дане када наставници планирају како да едукују своје ученике како треба / не треба поступати у датим ситуацијама. Обично се планирају две недеље у оба полугодишта у којима ће се ученици на нивоу целе школе бавити управо овом темом. Цела недеља је резервисана само за то и у току те две недеље се не одржава друга настава. Наставници исто тако планирају и покушавају да “провуку” ову тему кроз своје предмете у току читаве године.

Бавите се и иновацијама у настави, држите семинаре и учите како да унапредите процес наставе. Шта је то што бисте саветовали својим колегама у Србији кад је реч о наставном процесу?

Да, радим као први наставник и подучавам своје колеге у организацији и планирању наставе како би успели да успоставе добру дисциплину, имали мотивисане ученике и наравно, добили добре резултате.

Својим колегама у Србији бих саветовала да:

  • Успоставе добре односе са својим ученицима.
  • Изађу из своје зоне комфора и покушају нешто ново и другачије. Уколико не покушају, неће никада знати да ли је нешто другачије од оног што раде заправо боље или није.
  • Да већи фокус буде на ученицима и њиховом групном раду.
  • Да знају да учење није само ученикова одговорност, наставник је тај који мора да води наставу у одређеном правцу и да не остави своје ученике да уче сами или са својим родитељима.
  • Да користе методе које ће стимулисати логичко размишљање.
  • Да када планирају час, прво размисле како ће сваки ученик моћи да достигне свој максимум јер је свако од њих индивидуа за себе заслужује да добије шансу да учи, вежба и покаже своје знање на свом нивоу, на свој начин и својим темпом. Варијацијом и диференцијацијом наставе је то и могуће постићи.
  • Да не траже проблем у ученицима или групи зато што проблем не лези у њима, већ у организацији наставе!

Традиционалне методе или модерни стилови подучавања?

Модерни стилови подучавања! Традиционалне методе је добро примењивати само некада, у појединим групама где је то неопходно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама