U ponedeljak počinje nova školska godina. Ipak, okolnosti u kojima je dočekujemo daleko su od, kako je ministar prosvete poželeo – svečanih. Srednjoškolci za prvi dan najavljuju proteste širom zemlje, a pojedini predstavnici sindikata tvrde da se ne može očekivati da školska godina počne normalno.
U medijima svakodnevno čitamo i slušamo o novim smenama direktora i nastavnicima koji posle više godina rada na određeno sada naprasno ostaju bez ugovora i posla.
Jedna od škola koja je najistrajnije stajala uz maturante i studente je i OŠ ”Ivo Andrić” iz Beograda. Upravo je direktorka ove škole smenjena, uprkos volji ogromne većine kolektiva.
O tome šta možemo očekivati od 1. septembra i da li se škola u poslednjih godinu dana promenila, razgovaramo sa Jelenom Drobnjaković Tanasković, nastavnicom hemije u OŠ ”Ivo Andrić” u Beogradu.
Deluje da su poslednje godine za srpsku prosvetu izuzetno burne. Od 2023. kao da nismo imali miran i lep završetak tog nastavnog dela školske godine kom smo se zaista mogli radovati. Kako sve to utiče na atmosferu u školi, na nastavnike i učenike?
Poslednje godine jesu bile teške za prosvetu. U pitanju je višedecenijsko ponižavanje i urušavanje. Nekako smo mic po mic, uvođenjem bespotrebne administracije, pretvarani u birokrate koji se lagano udaljavaju od svoje ciljne grupe – đaka. Često sam hvatala sebe da pravim užasne greške u građenju odnosa s đacima. Naročito sa malim sedmacima koji mi se pojave u septembru u velikom broju, novi, njih 130. Treba mi vreme da ih upoznam, ali da bih ispunila sve što se u administrativnom smislu od mene očekuje, dešava se da prozovem đaka da odgovara, dok postavljam pitanja zapisujem u es dnevniku oblast koju pitam, opusujem njegov odgovor, letimično ga pogledam. Sve detaljno opišem, jer – ko će da mi veruje kada ga ocenim. To je strašna situacija. To toliko slomi da ne mogu da opišem. Posle te faze sam pitala samu sebe – jesi li ti normalna, kako se to dete oseća, da li je ovo škola kao vaspitno-obrazovni sistem, kakvu poruku šaljemo. Ovo je naročito teško nama, nastavnicima u osnovnoj školi. To je cilj sistema, da nas otuđi, da nas stavi na različite strane. Ali postoji jedna važna stvar – mi činimo sistem. I to smo shvatili u ovoj školskoj godini.
Ima još jedna stvar, osim profesionalno, poniženi smo na svim nivoima. Mi, prosvetni radnici, zajedno sa roditeljima i đacima. Kao anestezirano vaspitane generacije, učinilo se da smo izgubili snagu. Sigurno je da je to uticalo na atmosferu među nastavnicima i đacima. Mada, uvek kažem da smo posebna sorta. Nama je tako malo potrebno da dobijemo snagu i radimo valjano, jer radimo najlepši posao na svetu.
I onda se desilo čudo. Svetlo na kraju tunela. Studenti.
Da li nas je sve što se u školama događa na neki način promenilo?
Uticaj društvenih prilika nije mogao da ne ostavi traga na bilo koju struku, a naročito na prosvetu. Došli smo do trenutka da moramo da branimo dostojanstvo i čast profesije. I pokazalo se da smo spremni. U veoma, veoma teškim trenucima, pokazali smo da možemo mnogo toga. Ovo što se desilo na proleće u školama je istorijski podvig.
Mnogo toga su događaji u školskoj godini za nama doneli. Ipak, ako hoćemo da gledamo i pozitivnu stranu, možemo li reći da se ipak jedinstvo nastavnika i roditelja podiglo na neki novi nivo? Da je nevolja donela razumevanje umesto nepoverenja, podršku umesto osude?
Upravo se to dogodilo. Osvestili smo da smo na istoj strani. Roditelji i mi. Vraćanje poverenja prosvetnim radnicima je najvažnija stvar koju je ova godina donela. I često se mnogima učini da više nismo spremni za dalju borbu, da smo se umorili. Ali to nije tačno. Sada kada više nismo sa suprotstavljenih strana već zajedno sa roditeljima, još smo jači. I moramo da prihvatimo da borba za pravedno društvo menja oblik, ali ne jenjava.
Vaša je škola na mnogo načina posebna. Izuzetno ste jedinstveni, borbeni i istrajni. Čini se da je biti, kako to kažete, ”Andrićevac”, posebna čast. Ali ne samo u kolektivu, vi imate odličan odnos i sa direktorkom koja je sada, nažalost, smenjena. Kažite nam malo više o Andriću i svemu što se događalo poslednjih meseci?
Malo je reći da sam ponosna na ljude u mojoj školi. Posebni smo ne samo zato što smo koncetracija izuzetno kvalitetnih ljudi na jednom mestu (među nama ima pedagoških savetnika raznih nivoa napredovanja, autora udžbenika, autora časova na RTS planeti za vreme Kovida, autora seminara…), nego smo više od 75 ljudi koji su odavno prepoznali moć zajedništva i važnost profesionalnog integriteta. To je naša snaga. Uvažavamo se, pratimo jedni druge, poštujemo i volimo.
Društvene prilike su nas navele da donesemo odluku o obustavi nastave. Odluka nije bila laka i bili smo svesni rizika, ali rame uz rame u ideji da ćemo samo tako poslati jasnu poruku da smo spremni na borbu za dostojanstvo obarazovanja.
Naša direktorka, sada već razrešena sa tog mesta, Dragana Dejanović Kovačević je primer lidera koji veruje u naš poziv, koji ume da čuva jedinstvo kolektiva, koji radi časno i pošteno. Moram da napomenem da je njemu snagu i sposobnosti prepoznao bivši direktor naše škole, sada pomoćnik ministra Milan Pašić i na njegov predlog je Dragana postala kandidat kolektiva. To je važna činjenica u ovim okolnostima. Jer smo odmah pri njegovom odlasku imali dve v.d. direktorke sve dok posle smene ministra Šarčevića Ministarstvo prosvete, tj. tadašnji ministar Ružić nije potpisao u njenu (našu) korist. Konačno je aminovao apsolutnu želju kolektiva i Školskog odbora. Izborili smo se na čelu sa njom da naša škola ne postane politički plen.
Dragana Dejanović Kovačević je negovala atmosferu u školi, motivisala ljude da rade predano, sa elanom. Jedan od pokazatelja je rast broja nagrada na opštinskim, gradskim i republičkim takmičenjima kroz školske godine redom – prve godine 505, naredne 525, a nakon toga čak 618 nagrada. I sve ove nagrade su osvojene uz odlične rezultate osmaka na završnom ispitu, pregršt školskih projekata i nastavnih i vannastavnih aktivnosti, učešće u međunarodnim projektima kao što je Erazmus uz uvažavanje i poštovanje svakog aktera u školi.
Danas smo ponovo u istoj situaciji. Posle desetonedeljne obustave nastave, a na osnovu inspekcijskog izveštaja sa kraja januara, iako smo školsku godinu uspešno priveli kraju, stigla je odluka o njenom razrešenju. Da uspešan završetak školske godine OŠ „Ivo Andrić“ nije prazna priča, govore i rezultati sa ovogodišnjeg završnog ispita osmaka i kotiranje škole na osnovu drugih u opštini. U budućoj analizi sa rezultatima školske uprave i republičkim, videćemo pravo stanje.
To jasno govori da njeno razrešenje nije zasnovano na činjeničnom stanju u školi, već na političkoj podobnosti i pritisku spolja.
Pred nama je nova školska godina. Kako ćemo u nju ući? Da li možemo od nastavnika kojima je plata oduzeta jer su podržali studentsku borbu očekivati da budu motivisani, da daju svoj maksimum, da podučavaju i da uče kao da se ništa nije dogodilo?
Već sam pomenula da smo mi nastavnici čudna sorta. Ja svakog 1.9. sa takvim uzbuđenjem i srećna hrlim ka školi. I kažem deci da se mnogo radujem, mada mi jedina povratna informacija bude pogled kroz njihove poluotvorene kapke i znam koliko im je ta moja rečenica „krindž“. Dok se polako bude, uplovljavamo u nove izazove.
Nastavnici će naći snagu kao što su je našli i pri završetku prethodne nastavne godine. Studenti su nam zvezde vodilje.
Motiv nije da se pravimo kao da se ništa nije dogodilo, već da prepoznamo da smo bili neophodan zupčanik u mehanizmu koji je nezaustaljiv. Naoružali smo se strpljenjem, angažovali se na više frontova i verujemo.
Šta očekujete od 1. septembra? Kako mislite da će novi početak izgledati u vašoj školi?
Početak nove školske godine ni u jednoj školi neće biti isti, pa ni u našoj. Kako će tačno izgledati znaćemo kroz nekoliko dana.
Ono što znam je da nepravda neće slomiti duh našeg kolektiva i znamo kroz istoriju kakve rezultate je dala sve veća represija. Naša borba ne samo da ne posustaje, već se vraćamo oporavljeni i odmorni bez obzira na udarce koje dobijamo, umreženi kao nikada do sada. Ljubav i jedinstvo ostaju naše uporište, a naša vera u pravdoljublje i da dobro pobeđuje jača je od svake politike.
Vrednosti koje negujemo ne mogu razrešiti. A mi smo nastavnici.