Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da je Izdavačka kuća Klett pokrenula akciju Čitalački maraton. Čitalački maraton nije profitabilna, već društveno odgovorna akcija.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podržalo je ovu akciju s ciljem da se nastavnici srpskog jezika u osnovnim školama podstaknu da formiraju čitalačke klubove od početka školske 2017/18. godine i da tako stimulišu učenike da čitaju dodatnu literaturu (DOPIS).
Akcija Čitalački maraton sastoji se od nekoliko segmenata:
1. Nagradni konkurs za neobjavljeni roman namenjen čitaocima od 11 do 14 godina. Stručni žiri, u sastavu Petar Arbutina, Dragana Ćećez Iljukić i Krsta Popovski, je analizirao 209 pristiglih neobjavljenih rukopisa romana i odabrao osam u uži izbor početkom septembra ove godine. Svi rukopisi imaju svoje šifre, članovima žirija nije poznato ko su autori rukopisa. Više o ovom segmentu pogledajte OVDE.
2. 142 nastavnice/ka srpskog jezika i književnosti koji predaju u osnovnim školama širom Srbije, a koji su se prijavili do 22. avgusta 2017. godine, su članovi Glavnog žirija. Oni su, pod šiframa, dobili svih osam rukopisa koje je Stručni žiri odabrao u uži izbor. Tokom septembra ih čitaju, analiziraju i procenjuju. Krajem septembra će obaviti glasanje. Zbrajanjem glasova Glavnog žirija dobićemo rang listu: prvi roman na listi je pobednički, biće nagrađen, odnosno prvih pet će biti štampani. Rezultati glasanja Glavnog žirija će se znati najkasnije 1. oktobra 2017. godine. Svih pet odabranih romana iz užeg izbora biće urednički oblikovani i objavljeni uz metodičku aparaturu pomoću koje će delo moći da se obradi na radionicama Čitalačkih klubova, koje će voditi i nastavnici koji su bili članovi Glavnog žirija.
3. Formiranje Čitalačkih klubova u osnovnim školama.
Svi nastavnici srpskog jezika koji se prijave do 31. oktobra 2017. godine, treba da oforme Čitalački klub u svojoj školi najkasnije do početka novembra 2017. godine, i održe sa mladim članovima – učenicima svoje škole, pet radionica u toku školske godine, svaku u trajanju od jednog školskog časa. Za sve radionice nastavnici će dobiti detaljne instrukcije za rad. Tema za svaku od radionica biće jedan od pet romana objavljenih u okviru Čitalačkog maratona.
Svi učenici koji budu članovi kluba dobiće pobednički roman na poklon.
Na kraju pete radionice nastavnici će dati članovima kluba formular da ocene svih pet romana i urade kratak test. Nastavnici će nam dostaviti formulare za glasanje i testove kako bismo utvrdili koji roman je po izboru dece – članova Čitalačkog kluba, najbolji roman.
Na kraju školske godine biće održano nagradno izvlačenje gde će 50 učenika, koji su popunili formular za ocenjivanje i test, biti nagrađeno vrednim nagradama.
Nastavnici koji postanu članovi Glavnog žirija i/ili oforme čitalački klub i održe radionice kao i finalno testiranje i glasanje, pre prijema neobjavljenih romana potpisaće ugovor o saradnji na projektu sa izdavačkom kućom Klett.
4. Ponovno raspisivanje konkursa za neobjavljeni roman biće krajem oktobra 2017. godine, kako bi se blagovremeno odabrali romani i teme za narednu školsku godinu.
Prijava za formiranje Čitalačkih klubova
Osoba za kontakt i više informacija:
Mirjana Ilić, 063/1078 537, citalackimaraton@klett.rs
Bilo bi dobro da se usput napravi evidencija, pa da se zna koliko losih, pa i dobrih ucenika je poseglo za knjigom.
Zasto ovo kazem ?
Prosto, jer dete koje i inace ne voli skolu i nema sposobnost da mrtvo slovo na papiru pretvara u sliku, ne moze, pa sve i da hoce, citati knjigu.
Lektire skidaju sa neta, na fejsu nizu prepiske, u kuci su bez obaveze, a kada ponesto i rade, to je zato sto ocekuju nagradu.
Zapravo, retki su ucenici koji uce iz ljubavi prema radu i knjizi. Razlog tome je najcesce ekran, jer je ekran gotov proizvod i zadovoljiava sva cula, a pritom je visa virtuelna stvarnost od knjige. Mozak koji je naucio na frekvenciju ekrana, koji je uslovljen ekranom, ne moze da prima i „preradjuje“ sadrzaje pisane reci, pa je stoga malo verovatno da ce Citalacki klub biti mesto koje ce zainteresovati one djake koji vec nisu ljubitelji knjige.
Dakle, ovo su naucno dokazane posledice, koje zivi savremena porodica, na koje, izmedju ostalog, atakuje Prof Milica Novkovic, kada je u pitanju rad sa decom u porodici.
Ako smo dete stavili nekriticki pred ekran, a pritom ga prezastitili od rada, reda i istine, mi smo ga onesposobili za citanje, oboril mu svesnost i sposobnost zdravog rasudjivanja i promisljanja, pa makar bio sa potencijalom Nikole Tesle.