Са задовољством вас обавештавамо да је Издавачка кућа Klett покренула акцију Читалачки маратон. Читалачки маратон није профитабилна, већ друштвено одговорна акција.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја подржало је ову акцију с циљем да се наставници српског језика у основним школама подстакну да формирају читалачке клубове од почетка школске 2017/18. године и да тако стимулишу ученике да читају додатну литературу (ДОПИС).
Акција Читалачки маратон састоји се од неколико сегмената:
1. Наградни конкурс за необјављени роман намењен читаоцима од 11 до 14 година. Стручни жири, у саставу Петар Арбутина, Драгана Ћећез Иљукић и Крста Поповски, је анализирао 209 пристиглих необјављених рукописа романа и одабрао осам у ужи избор почетком септембра ове године. Сви рукописи имају своје шифре, члановима жирија није познато ко су аутори рукописа. Више о овом сегменту погледајте ОВДЕ.
2. 142 наставнице/ка српског језика и књижевности који предају у основним школама широм Србије, а који су се пријавили до 22. августа 2017. године, су чланови Главног жирија. Они су, под шифрама, добили свих осам рукописа које је Стручни жири одабрао у ужи избор. Током септембра их читају, анализирају и процењују. Крајем септембра ће обавити гласање. Збрајањем гласова Главног жирија добићемо ранг листу: први роман на листи је победнички, биће награђен, односно првих пет ће бити штампани. Резултати гласања Главног жирија ће се знати најкасније 1. октобра 2017. године. Свих пет одабраних романа из ужег избора биће уреднички обликовани и објављени уз методичку апаратуру помоћу које ће дело моћи да се обради на радионицама Читалачких клубова, које ће водити и наставници који су били чланови Главног жирија.
3. Формирање Читалачких клубова у основним школама.
Сви наставници српског језика који се пријаве до 31. октобра 2017. године, треба да оформе Читалачки клуб у својој школи најкасније до почетка новембра 2017. године, и одрже са младим члановима – ученицима своје школе, пет радионица у току школске године, сваку у трајању од једног школског часа. За све радионице наставници ће добити детаљне инструкције за рад. Тема за сваку од радионица биће један од пет романа објављених у оквиру Читалачког маратона.
Сви ученици који буду чланови клуба добиће победнички роман на поклон.
На крају пете радионице наставници ће дати члановима клуба формулар да оцене свих пет романа и ураде кратак тест. Наставници ће нам доставити формуларе за гласање и тестове како бисмо утврдили који роман је по избору деце – чланова Читалачког клуба, најбољи роман.
На крају школске године биће одржано наградно извлачење где ће 50 ученика, који су попунили формулар за оцењивање и тест, бити награђено вредним наградама.
Наставници који постану чланови Главног жирија и/или оформе читалачки клуб и одрже радионице као и финално тестирање и гласање, пре пријема необјављених романа потписаће уговор о сарадњи на пројекту са издавачком кућом Klett.
4. Поновно расписивање конкурса за необјављени роман биће крајем октобра 2017. године, како би се благовремено одабрали романи и теме за наредну школску годину.
Пријава за формирање Читалачких клубова
Особа за контакт и више информација:
Мирјана Илић, 063/1078 537, citalackimaraton@klett.rs
Bilo bi dobro da se usput napravi evidencija, pa da se zna koliko losih, pa i dobrih ucenika je poseglo za knjigom.
Zasto ovo kazem ?
Prosto, jer dete koje i inace ne voli skolu i nema sposobnost da mrtvo slovo na papiru pretvara u sliku, ne moze, pa sve i da hoce, citati knjigu.
Lektire skidaju sa neta, na fejsu nizu prepiske, u kuci su bez obaveze, a kada ponesto i rade, to je zato sto ocekuju nagradu.
Zapravo, retki su ucenici koji uce iz ljubavi prema radu i knjizi. Razlog tome je najcesce ekran, jer je ekran gotov proizvod i zadovoljiava sva cula, a pritom je visa virtuelna stvarnost od knjige. Mozak koji je naucio na frekvenciju ekrana, koji je uslovljen ekranom, ne moze da prima i „preradjuje“ sadrzaje pisane reci, pa je stoga malo verovatno da ce Citalacki klub biti mesto koje ce zainteresovati one djake koji vec nisu ljubitelji knjige.
Dakle, ovo su naucno dokazane posledice, koje zivi savremena porodica, na koje, izmedju ostalog, atakuje Prof Milica Novkovic, kada je u pitanju rad sa decom u porodici.
Ako smo dete stavili nekriticki pred ekran, a pritom ga prezastitili od rada, reda i istine, mi smo ga onesposobili za citanje, oboril mu svesnost i sposobnost zdravog rasudjivanja i promisljanja, pa makar bio sa potencijalom Nikole Tesle.