Наставници и професори све теже излазе на крај с агресивним ученицима, који су насилни према другим ученицима, али и према њима.
Недолично понашање ученика које почне током основне школе наставља се у средњој, где прелази у право хулиганство.
– Ученици себи дају за право да буду дрчни и безобразни, да галаме на часу, напусте сами час, користе мобилни телефон током наставе и слично. Kада их удаљимо са часа, дамо им лошу оцену или предуземо друге дисциплинске мере против њих, неретко се нађемо пред ударом родитеља, који углавном нас криве за неуспех своје деце – жале се професори.
У Србији планирају да уведу новчане казне за родитеље чије дете малтретира вршњаке у школи, те нарушава углед и част наставника. У Српској се о томе још не размишља, осим што се недолично понашање према другом ученику или наставнику убраја у тежу повреду обавеза, за коју је законом о основном и средњом образовању предвиђено искључивање из школе.
– Новчана казна за прекршај постоји ако родитељ не упише дете у основну школу или ако дете неоправдано изостаје уз школе – кажу у Министарству просвете и културе.
Због лошег владања прошле школске године у другу школу је премештено 16 основаца, док је из школе искључено 58 проблематичних средњошколаца.
– Некада су наставници били одлика ауторитета, а ученици су према њима показивали више поштовања. Данас је ауторитет наставника потпуно срозан и већина њих се плаше и да повисе тон у учионици, а када то учине родитељи ће пребацити сву кривицу и одговорност на њих – каже Жарко Kовачевић, дугогодишњи просветни радник пред пензијом.
Миљана Шпирић, магистар педагогије, истиче да је агресивност у школи изражена код деце која су код куће изложена физичким казнама, придикама, забранама…
– Не може се занемарити ни утицај савремене технологије и играње игрица агресивног садржаја на агресивно понашање деце. Оно што је важно је да на агресивно понашање деце треба реаговати, при чему су поступци родитеља од пресудног значаја уз сарадњу са наставницима – истиче Шпирићева.
У Центру за ментално здравље у Бањалуци каже да агресивно понашање код деце школског узраста најчешће прво региструју наставници.
– Родитељи не придају значај агресивним испадима њихове деце не препознајући да рано неприхватање ауторитета, пркос, бунт, воде касније у пуно сложеније поремећаје понашања – каже психолог Виолета Банић.
Фризиране оцене
Kовачевић истиче да је проблем што родитељи не познају довољно своју децу и њихове способности.
– Оцене у основној школи се физирају, јер нема пријемног за средњу школу и сви иду на просек оцена. Kада такви ученици упишу бољу школу и већ на крају првог полугодишта имају закључене три јединице крив је ко други него професор, који га, ето, не воли – каже Kовачевић.
Извор: Блиц