Директори основних и средњих школа у Србији убудуће ће приликом избора морати да добију подршку више од 50 одсто запослених, а уколико ниједан кандидат то не обезбеди, расписује се нови конкурс. Ова новина, предложена у Нацрту измена и допуна Закона о основама система образовања и васпитања, требало би да смањи утицај политике приликом избора првог човека школе, што је у досадашњој пракси био чест случај.
У школама се годинама уназад води прави рат око директорске фотеље, а избори се у појединим образовним установама сматрају репером за процену утицаја политике на збивања у локалном школству. У просветној инспекцији тврде да је готово сваки избор директора школа праћен притужбама, а управо је тај догађај кључни разлог оштрих подела у колективима.
Предложене законске промене у Министарству просвете образлажу „потребом да се обезбеди већи утицај запослених на избор директора“, тако што ће утврђивати листа предлога кандидата. Прецизирано је да се конкурс расписује најраније четири, а најкасније три месеца пре истека мандата директора. Новина је да је установа у обавези да Министарству просвете достави одлуку о расписивању конкурса ради објављивања на њиховој званичној интернет страници.
На руку већем утицају запослених иде и предлог да се промени састав органа управљања, односно школског одбора (по закону бира и разрешава директора школе), у којем би убудуће била три представника наставника, васпитача и стручних сарадника, и по два представника родитеља и локалне самоуправе. Тренутно се школски одбор бира по формули три плус три плус три, с тим што се представници школе именују из реда свих запослених.
„Овом изменом даје се већи значај наставничком већу у поступку избора директора, чије мишљење је досад било формално и необавезујуће за орган управљања. Таквим решењем се спречава да у ужи круг уђу кандидати чији програм нема већинску подршку колектива. Овакво решење је прописано због потребе да у саставу школског одбора буду претежно практичари, који познају систем образовања“, пише у образложењу предложених измена закона.
Представници Уније синдиката просветних радника и Друштва директора школа Србије задовољни су оваквим предлозима, али различито гледају на то што ни у овим законским изменама мандат првог човека школе није ограничен.
– Министарство није прихватило наш предлог да исто лице може бити бирано за директора највише два мандата и то ћемо покушати да променимо током предстојеће јавне расправе. Садашње законско решење је спречавало на прави људи дођу на права места, јер су директори углавном бирани по партијској припадности. Често се дешавало да кандидат добије подршку 70 или 80 одсто чланова колектива, али да представник запослених гласа супротно одлуци наставничког већа, које га је на ту функцију изабрало. Због тога ћемо кроз јавну расправу тражити да се повећа одговорност чланова школског одбора из реда наставника, као и да се омогући њихова бржа промена. Досад су локалне самоуправе одуговлачиле са тим поступком – каже за Данас Звонимир Јовић, из Уније синдиката просветних радника.
Дејан Недић, председник Скупштине Друштва директора школа Србије, сматра да предлог синдиката о ограничавању броја мандата директорима школа „неће проћи“, напомињући да би такво решење дестимулисало људе да конкуришу на ту функцију или би се пријављивали само они пред крај радног века. Недић је незадовољан што Министарство није прихватило предлог да се директорима чува радно место два мандата. Он критикује и законски предлог да директор не може да се врати на своје радно место уколико буде разрешен, напомињући да школски одбор то може да уради без оправданог разлога.
Веће директора
Изменама закона предвиђено је оснивање већа директора на нивоу Републике „ради разматрања питања од значаја за рад установа и давања мишљења Министарству просвете о унапређењу образовног система“. Представници Друштва директора школа Србије противе се том предлогу, напомињући да такав саветодавни орган треба да буде независан и да се Друштво већ тиме бави.
Извор: Данас