Svako drugo dete ima karijes, a svako treće dete ima neki deformitet kičme. To pokazuju rezultati sistematskih pregleda koji se organizovano sprovode u neparnim razredima i kojima je obuhvaćeno više od 90 posto školske dece u Somboru.
„Najčešći problem su kariozni zubi i deformiteti kičmenog stuba. To su pre svega kifoza ili jednostavno rečeno pogrbljenost i skolioza – krivljenje kičme u jednu ili drugu stranu i deformiteti stopala. Oko 50 posto dece ima kariozne zube, što opet ne znači da ona druga polovina ima zdrave zube, već da su oni sanirali svoje karijese. Za mene je poražavajuća činjenica da u jednom odeljenju imamo jedno ili dvoje dece koje ima sve zdrave zube“, kaže specijalista pedijatrije Dragana Šarac, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu školske dece i omladine Doma zdravlja u Somboru.
U porastu je i broj gojazne dece.
„Oko 15 posto dece je gojazno, a neki deformiteti kičmenog stuba ili stopala ima oko 30 posto dece, znači svako treće dete. Najviše deformiteta kičmenog stuba imamo u sedmom i osmom razredu kada je već počeo nagli pubertetski rast“, kaže doktorka Šarac.
Vladimir Karanović, profesor fizičkog, radio je istraživanje u kome je poredio fizičke karakteristike i sposobnosti srednjoškolki sa podacima od pre stotinak godina. Istraživanja su pokazala da su šesnaestogodišnjakinje danas teže desetak kilograma i više 10 centimetara.
„Motoričke sposobnosti su im dva do tri puta manje, a poređenje testa izdržljivosti pokazalo je da su im rezultati duplo gori. Sve to pripisujemo načinu života“, kaže profesor Karanović.
Deca su danas fizički neaktivna, povećavam i se visina i težina, potkožno masno tkivo, a motoričke sposobnosti opadaju.
„U četvrtom razredu više od 90 odsto dece se bavi nekim sportom, a u osmom razredu je to tek 15 posto dece“, kaže Karanović.
Iskustva pokazuju da redovan rad na časovima fizičkog, koje učenici osnovnih škola imaju tri puta nedeljno, može fizičku sposobnost učenika povećati za 10 do 15 posto.