Сви ви који сте млади, по сред пубертета, или се тако осећате – почујте. Имам пар ствари да вам предложим:
Прво, основно и најважније: опростите својим родитељима.
Опростите им све. Опростите им што су склони алкохолу, таблетама, телевизији, депресији. Опростите им што је за њихову несрећу увек крив неко други. Што гледају ријалитије. Што упркос свему верују политичарима. Што причају једни другима иза леђа. Што су у лошим односима са комшијама који су исти као и они. Опростите им што су за глупости подизали неповољне кредите па сад стењу. Обавезно им опростите што нису били ту, што покушавају да вам се мешају у живот, што су вас увлачили у своје размирице без питања. Опростите им све свађе и грдње које сте добили са и без разлога. Опростите у Срцу, без наглас изговорене речи, без осуде. Опростите им све. Опростите им јер знам да знате да све што су икада урадили – урадили су из најбоље намере. Просто нису знали ни за боље ни за другачије. Не због њих, него због себе. Јер док им не опростите везани сте за њих па све и да су покојни. А слобода вама треба. Да би помогли себи. А ако успете да помогнете себи аутоматски ће бити боље и њима.
Не верујте баш у све што чујете од одраслих.
Још боље – не верујте ни у шта што има негативан предзнак. То није апсолутна истина. То је само лични став. То је уверење које је формирано на основу тачних али непотпуних информација. Садашњи тренутак на овом месту није најлакши на свету али није ни најтежи. Има места где се пуно лакше живи, али има и оних где се пуно теже живи. Оно што највише доприноси тежини садашњег тренутка на овом месту је без дилеме недостатак самопоуздања и осећања смисла код сваког појединачно (част изузецима). Из тога произилазе све остале непријатности. Из тог разлога већина одбија да преузме одговорност за своје односе, здравље, финансије… па је за све крив неко други. А медији радо стварају те наводне кривце за нашу несрећу (Хрвати, Албанци, Американци…) и богате се продајом истих дезоријентисаном народу. Али вас се то не тиче. Не дајте се у ту групу. То је пут бола, патње и страха. Имам за вас бољи предлог.
Немате брдо пара, кола, јахту. Али имате времена.
Време је највреднији ресурс који ће те икад поседовати. Такође је и апсолутно необновљив. Инвестирајте га пажљиво јер нема тог новца који вам може вратити једном утрошено време. Плус – 100% самостално располажете њиме. То време је ваша огромна шанса. Шанса каква није постојала никада у историји човечанства до овог тренутка. Ви сте први нараштај у познатој историји ком је од првог дана доступно свеукупно знање које су људи сакупили од настанка света до данас. Доступно тренутно. Док чекате трамвај. Станите на врат змији електронске забаве која незајажљиво гута ваше драгоцено време, и на тај начин вам умањује шансу да стигнете до радости. Притисните је одлучно да заболи. Идеално: баталите све серије, видео игре, филмове, забавне YouTube канале… практично све што вас не води најкраћим путем до практичних сазнања и вештина. Прихватљиво: одредите себи дневну минутажу за зомбирање и будите доследни.
Сваки секунд који сте отели од змије утрошите паметно.
Папир и оловку у руке. На првом папиру запишите све што вас узбуђује када сте у покрету: изласци, љубав, спорт, плес, певање, сликање, шетња, дружење, хоби, прављење нечег, путовање на одређену дестинацију… ма шта год. На други папир запишите шта све желите да научите а тренутно не знате: страни језик, вештину, занат… На трећи папир запишите све што би волели од материјалног да имате а тренутно немате. На четврти запишите све што би могли да радите да зарадите свој новац потребан за све оно што сте досад записали а да се плаћа.
Вратите се на то колико времена сте наменили за глумљење зомбија.
Будите искрени према себи: да ли вам више значе непознате девојчице које се шминкају, неки типови који распакују мобилне телефоне, клинци који убијају пикселе, серије за које сценарио смишља рачунар или вам више значи сопствени живот? Ако закључите да вам је више стало до вас – још скратите време намењено змији. Верзија 2: на сваких сат времена фокусиране активности дајте себи X минута зомбирања. Супер ако је X једноцифрен број.
Крените са спровођењем плана не од првог у месецу, не од понедељка, не од сутра, него од САД. Изаберите било шта са списка што можете одмах да урадите. Рецимо: написали сте да желите да пијете више воде – наспите себи чашу; или хтели сте да почнете да цртате – оловку у руке; хтели сте да се чујете са пријатељем – окрените број; хтели сте да певате – пустите глас, хтели сте да учите програмирање – пронађите онлајн школу одмах. Ако сад почнете нешто да радите за 3 године имаћете трогодишње искуство. Ако не почнете ништа за 3 године бићете само старији, а у свему осталом сте на истом. Чему онда да се надате?
Раније лежите и раније устајте.
За све што сте написали треба вам снаге. Вероватно већ знате да тело има свој унутрашњи сат усклађен са Сунцем. Нема бољег одмора од спавања ноћу. Ако вам је ритам драматично нарушен прескочите једно спавање и врло ћете се обрадовати кревету када га следећи пут видите без обзира на то колико је сати.
Спорт је обавезан јер доноси тренутно задовољство.
Такође повећа вам физичку кондицију која вам је потребна за све што желите да урадите са својим животом. Да би се бавили истим не треба вам прескупа опрема и специјални услови. Довољне су патике које већ имате, бицикл, евентуално шипка у довратку. Сваки дан. Неколико километара, неколико згибова, сваки дан.
Ако сте у школском систему загрејте столицу и завршавајте то. Ако вас то што учите баш никако не интересује прекините и упишите нешто друго. Или ништа. Па почните да радите. Просто рашчистите ситуацију. Нешто старо мора да оде да би нешто ново могло да дође.
У сваком случају смањите притисак на породичне финансије. Чак и ако учите постоји нешто што можете да радите уз школовање па да зарадите себи за џепарац. Шетајте кучиће, чувајте децу, водите неком налог на друштвеним мрежама, држите часове, радите за странце преко интернета, удружите се са другарима и отворите кафић. То ће вама поправити расположење сигурно, а верујем и свима осталима у кући.
У свакој животној ситуацији понашајте се одговорно према себи. Не због родитеља. Због себе.
Бити одрастао не значи само имати возачку, пасош и личну карту… Бити одрастао значи постати функционалан родитељ самом себи, то јест самостално задовољавати своје емотивне, социјалне, материјалне и све друге потребе. Бити одрастао значи преузети потпуну одговорност за самог себе са минимум оптерећивања других. Бити одрастао значи волети свој живот и уживати у њему. Бити човек, упркос свему.
Аутор: Срђан Плавшић
Извор: profesorsrdjan.com