Svi vi koji ste mladi, po sred puberteta, ili se tako osećate – počujte. Imam par stvari da vam predložim:
Prvo, osnovno i najvažnije: oprostite svojim roditeljima.
Oprostite im sve. Oprostite im što su skloni alkoholu, tabletama, televiziji, depresiji. Oprostite im što je za njihovu nesreću uvek kriv neko drugi. Što gledaju rijalitije. Što uprkos svemu veruju političarima. Što pričaju jedni drugima iza leđa. Što su u lošim odnosima sa komšijama koji su isti kao i oni. Oprostite im što su za gluposti podizali nepovoljne kredite pa sad stenju. Obavezno im oprostite što nisu bili tu, što pokušavaju da vam se mešaju u život, što su vas uvlačili u svoje razmirice bez pitanja. Oprostite im sve svađe i grdnje koje ste dobili sa i bez razloga. Oprostite u Srcu, bez naglas izgovorene reči, bez osude. Oprostite im sve. Oprostite im jer znam da znate da sve što su ikada uradili – uradili su iz najbolje namere. Prosto nisu znali ni za bolje ni za drugačije. Ne zbog njih, nego zbog sebe. Jer dok im ne oprostite vezani ste za njih pa sve i da su pokojni. A sloboda vama treba. Da bi pomogli sebi. A ako uspete da pomognete sebi automatski će biti bolje i njima.
Ne verujte baš u sve što čujete od odraslih.
Još bolje – ne verujte ni u šta što ima negativan predznak. To nije apsolutna istina. To je samo lični stav. To je uverenje koje je formirano na osnovu tačnih ali nepotpunih informacija. Sadašnji trenutak na ovom mestu nije najlakši na svetu ali nije ni najteži. Ima mesta gde se puno lakše živi, ali ima i onih gde se puno teže živi. Ono što najviše doprinosi težini sadašnjeg trenutka na ovom mestu je bez dileme nedostatak samopouzdanja i osećanja smisla kod svakog pojedinačno (čast izuzecima). Iz toga proizilaze sve ostale neprijatnosti. Iz tog razloga većina odbija da preuzme odgovornost za svoje odnose, zdravlje, finansije… pa je za sve kriv neko drugi. A mediji rado stvaraju te navodne krivce za našu nesreću (Hrvati, Albanci, Amerikanci…) i bogate se prodajom istih dezorijentisanom narodu. Ali vas se to ne tiče. Ne dajte se u tu grupu. To je put bola, patnje i straha. Imam za vas bolji predlog.
Nemate brdo para, kola, jahtu. Ali imate vremena.
Vreme je najvredniji resurs koji će te ikad posedovati. Takođe je i apsolutno neobnovljiv. Investirajte ga pažljivo jer nema tog novca koji vam može vratiti jednom utrošeno vreme. Plus – 100% samostalno raspolažete njime. To vreme je vaša ogromna šansa. Šansa kakva nije postojala nikada u istoriji čovečanstva do ovog trenutka. Vi ste prvi naraštaj u poznatoj istoriji kom je od prvog dana dostupno sveukupno znanje koje su ljudi sakupili od nastanka sveta do danas. Dostupno trenutno. Dok čekate tramvaj. Stanite na vrat zmiji elektronske zabave koja nezajažljivo guta vaše dragoceno vreme, i na taj način vam umanjuje šansu da stignete do radosti. Pritisnite je odlučno da zaboli. Idealno: batalite sve serije, video igre, filmove, zabavne YouTube kanale… praktično sve što vas ne vodi najkraćim putem do praktičnih saznanja i veština. Prihvatljivo: odredite sebi dnevnu minutažu za zombiranje i budite dosledni.
Svaki sekund koji ste oteli od zmije utrošite pametno.
Papir i olovku u ruke. Na prvom papiru zapišite sve što vas uzbuđuje kada ste u pokretu: izlasci, ljubav, sport, ples, pevanje, slikanje, šetnja, druženje, hobi, pravljenje nečeg, putovanje na određenu destinaciju… ma šta god. Na drugi papir zapišite šta sve želite da naučite a trenutno ne znate: strani jezik, veštinu, zanat… Na treći papir zapišite sve što bi voleli od materijalnog da imate a trenutno nemate. Na četvrti zapišite sve što bi mogli da radite da zaradite svoj novac potreban za sve ono što ste dosad zapisali a da se plaća.
Vratite se na to koliko vremena ste namenili za glumljenje zombija.
Budite iskreni prema sebi: da li vam više znače nepoznate devojčice koje se šminkaju, neki tipovi koji raspakuju mobilne telefone, klinci koji ubijaju piksele, serije za koje scenario smišlja računar ili vam više znači sopstveni život? Ako zaključite da vam je više stalo do vas – još skratite vreme namenjeno zmiji. Verzija 2: na svakih sat vremena fokusirane aktivnosti dajte sebi X minuta zombiranja. Super ako je X jednocifren broj.
Krenite sa sprovođenjem plana ne od prvog u mesecu, ne od ponedeljka, ne od sutra, nego od SAD. Izaberite bilo šta sa spiska što možete odmah da uradite. Recimo: napisali ste da želite da pijete više vode – naspite sebi čašu; ili hteli ste da počnete da crtate – olovku u ruke; hteli ste da se čujete sa prijateljem – okrenite broj; hteli ste da pevate – pustite glas, hteli ste da učite programiranje – pronađite onlajn školu odmah. Ako sad počnete nešto da radite za 3 godine imaćete trogodišnje iskustvo. Ako ne počnete ništa za 3 godine bićete samo stariji, a u svemu ostalom ste na istom. Čemu onda da se nadate?
Ranije ležite i ranije ustajte.
Za sve što ste napisali treba vam snage. Verovatno već znate da telo ima svoj unutrašnji sat usklađen sa Suncem. Nema boljeg odmora od spavanja noću. Ako vam je ritam dramatično narušen preskočite jedno spavanje i vrlo ćete se obradovati krevetu kada ga sledeći put vidite bez obzira na to koliko je sati.
Sport je obavezan jer donosi trenutno zadovoljstvo.
Takođe poveća vam fizičku kondiciju koja vam je potrebna za sve što želite da uradite sa svojim životom. Da bi se bavili istim ne treba vam preskupa oprema i specijalni uslovi. Dovoljne su patike koje već imate, bicikl, eventualno šipka u dovratku. Svaki dan. Nekoliko kilometara, nekoliko zgibova, svaki dan.
Ako ste u školskom sistemu zagrejte stolicu i završavajte to. Ako vas to što učite baš nikako ne interesuje prekinite i upišite nešto drugo. Ili ništa. Pa počnite da radite. Prosto raščistite situaciju. Nešto staro mora da ode da bi nešto novo moglo da dođe.
U svakom slučaju smanjite pritisak na porodične finansije. Čak i ako učite postoji nešto što možete da radite uz školovanje pa da zaradite sebi za džeparac. Šetajte kučiće, čuvajte decu, vodite nekom nalog na društvenim mrežama, držite časove, radite za strance preko interneta, udružite se sa drugarima i otvorite kafić. To će vama popraviti raspoloženje sigurno, a verujem i svima ostalima u kući.
U svakoj životnoj situaciji ponašajte se odgovorno prema sebi. Ne zbog roditelja. Zbog sebe.
Biti odrastao ne znači samo imati vozačku, pasoš i ličnu kartu… Biti odrastao znači postati funkcionalan roditelj samom sebi, to jest samostalno zadovoljavati svoje emotivne, socijalne, materijalne i sve druge potrebe. Biti odrastao znači preuzeti potpunu odgovornost za samog sebe sa minimum opterećivanja drugih. Biti odrastao znači voleti svoj život i uživati u njemu. Biti čovek, uprkos svemu.
Autor: Srđan Plavšić
Izvor: profesorsrdjan.com