Naučimo decu da uče

6 decembra, 2013

 
Postaviti cilj – pola uspeha
U procesu učenja više činilaca igra veoma važnu ulogu.
Postavljanje cilja – da bi određenu materiju (lekciju) trebalo naučiti je osnovni uslov. Za ovakvo tvrđenje ima eksperimentalnih i praktičnih dokaza. Psiholog je dao zadatak ispitivanoj osobi da nauči niz besmislenih reči u jednom tekstu. Za čoveka prosečne inteligencije bilo je potrebno nekoliko ponavljanja da nauči te reči. Ispitivana osoba je četrdeset šest puta pročitala tekst i nije davala znaka da je dati zadatak naučila. Iznenađen psiholog je prekinuo ogled i zapitao da li sada ispitivani može da ponovi napamet pročitani niz besmislenih reci.
156840_3978588321866_212619150_n
 
Ispitivana osoba, znatno više iznenađena, upitala je: “Kako, zar treba ovo da naučim napamet?” Posle ovoga samo šest puta je pročitala isti tekst i bez pogreške uspela je da ponovi ispitivani tekst, jer nije sebi u početku postavila cilj da tekst treba da nauči, pa ga je samo čitala bez namere da ga ponovi. Kada je postavila sebi cilj da ono što čita mora da nauči, bio je potreban mnogo manji broj pročitavanja teksta.
Zapamtiti što trajnije – to je drugo saznanje koje takode igra važnu ulogu u procesu učenja.
Evo jednog ogleda. Učenici su dobili zadatak da nauče dva teksta, jedan za koji im je rečeno da c’e ispitivanje biti za jedan dan, a drugi kroz sedam dana. Međutim, u oba slučaja ispitivanje je odloženo za dve nedelje. Tada se pokazalo da je drugi tekst reprodukovan znatno bolje. Učenici su postigli bolji rezultat pri učenju onog teksta za koji su sebi postavili cilj – da naučeni materijal treba da zapamte duže.
Stav prema materiji koju treba naučiti je od značaja za uspeh u učenju.
Logične veze u učenju su neophodne. Kada se izvesno gradivo uči mehanički, bez shvatanja logičke veze u njegovim delovima, tada je rezultat takvog učenja veoma slab, a zaboravlja se brzo. Da bi naučeno gradivo bilo stabilno i trajno – u smisaonom upamćivanju treba tražiti logičnu vezu, tako da iz jednog zaključka proističe drugi.
Vizuelno učenje se odnosi na takozvani vizuelni tip ljudi koji lakše pamte gradivo koje uče, ako ga predstave pomoću slike, šeme, dijagrama. Neki đaci pamte napisani tekst, jer ga u mislima imaju onakvog kakav je prikazan u knjizi. Oni pamte stranicu knjige, raspored reči i slova, čak se sećaju zareza između reci.
Ponavljanje naučenog igra veliku ulogu u procesu učenja. Ponavljanje gradiva trebalo bi da bude sa vremenskim razmacima. To znači bolje je jednu lekciju pročitati danas dva puta, sutra isto toliko, nego čitati je danas četiri puta, pa je odložiti.
Preslišavanje ima važnu ulogu u procesu učenja. Čitanje bez preslišavanja stvara obmanu o znanju, a da ne ističemo da ponavljani materijal dovodi do dosade, pospanosti, sanjarenja.
Motivi učenja su značajan elemenat u mehanizmu učenja. Ako je reč o pozitivnoj motivaciji, da se, recimo, završenom školom postigne neka subjektivna korist, afirmacija u društvu ili željeni cilj, onda je učenje znatno olakšano, bolje se pamti, a ono što je upamćeno postaje mnogo sigurnije i trajnije.
Volja da se nešto nauči – svakako je najvažniji element učenja. Ako postoji volja za nekim saznanjem, tada se uči lakše i brže. Kad jednom učenik stekne sliku šta želi da nauči, potrebno je da u tome bude istrajan i dosledan. Interesovanje učenikovo treba da bude njegov motiv učenja.
Za učenje nikad nije kasno, jer učenje je: “Bogatstvo za siromahe, čast za bogate, pomoć za mlade i potpora za stare.”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama