Svakom detetu se dogodi da se nekog dana ne uklopi u igru sa ostalom decom, da dobije ružan nadimak na igralištu, da mu se drugo dete zbog nečega ruga, da se posvađa sa drugarima i pati zbog toga. I svakom roditelju je teško da gleda svoje dete u takvoj situaciji.
Pitanje je da li se vi umešate kada se tako nešto dogodi?
Stručnjaci savetuju da ne bi trebalo.
Kad roditelj oseti da mu je dete obeshrabljeno, potišteno ili loše volje, obično ima nagon da ga zaštiti i to je normalno, ali mešanje u ovakve situacije može da ima negativan uticaj na razvoj vašeg deteta. Ako stalno bijemo bitke naše dece, mi im nesvesno šaljemo poruku da smatramo da nisu sposobni da sami reše situaciju u kojoj se nalaze.
Kroz rešavanje ovakvih nesuglasica deca uče kako da komuniciraju i kako da rešavaju konflikte između sebe. To ne samo da pozitivno utiče na njihovo samopouzdanje, već ih i jača.
Naravno da bi, u slučaju da druga deca maltretiraju vaše dete, trebalo da se umešate.
Umesto da se mešate šta biste trebalo da radite?
Umesto da se direktno uključite u eventualne konflikte, koje vaše dete ima sa drugom decom, probajte neki od sledećih načina ne bi li pomogli svom detetu:
Budite saosećajni i ponudite mu emotivnu podršku. Ne krijte od njega da ste potpuno svesni situacije i da razumete kako se oseća.
Ovakav pristup će pomoći vašem detetu da stekne uvid u svoja osećanja i pomoćiće mu da shvati da ga vi podržavate, što će vas međusobno zbližiti i ojačati vaš odnos.
Pokažite mu kako komunikacija funkcioniše. Naučite ga da koristi izjave koje počinju sa JA, a ne sa TI. Na primer, umesto da kaže: ”Ostavili ste me”, da može da izjavi: “Ja sam ljut jer nisam uključen u takmičenje.”
Naučite ga da se saoseća sa drugom decom. Postavljajte pitanja kao što su: “Šta misliš kako se Marko zbog toga oseća?”. Ohrabrite dete da snosi posledie svojih postupaka. Skrenite mu pažnju da je samo ono sposobno da kontroliše svoje akcije i reakcije, to će mu pomoći da postane odgovornija odrasla osoba.