Стрпљење се не учи у банци, на игралишту или продавници већ пре свега у кући где се дете учи поштовању правила, очекивањима, чекању. Тако, када се науче да буду стрпљивији могу имати самоконтролу и сада и касније у животу.
Сигурно сте се много пута нашли у ситуацији када ваше дете инсистира на нечему – Сада. Одмах! Хоћу!
Правили су сцена у продавници, захтевали глупости по кући, желели туђу играчку у паркићу и све су то хтели сада и одмах и притом нису ни желели чути за реч – Не!
Ваше дете је као и свако друго, али га треба научити стрпљењу. Kако би избегли луде тренутке у којима им ионако ништа не можете објаснитии – јер вас не чују обзиром да вриште, јер нису научени да нешто добију мало касније.
То је особина која треба да се усади у дете што раније јер ће бити после научене стрпљивости увек имати онај тренутак за промислити – Сада и касније у животу. То је врло добра људска особина и може се истренирати – посебно када су клинци мали. А верујемо да би вам добро дошло да се дете научи стрпљењу и самоконтроли.
Деца живе за моменат, баш сад у том датом тренутку. Они једноставно још увек немају способност да промисле о последицама својих дела нити да пронађу границу када треба да престану. Уз то, још увек не знају јасну разлику између доброг и лошег понашања па тако наравно немају ни стрпљење, јер не разумеју како нешто што пожеле није увек доступно.
Они једноставно немају још довољно искуства да би знали како да контролишу свој нагон, а што им свима некако мање више наиђе онда када постаје потребно – у школи када морају научити стрпљиво и с разумевањем слушати и учити.
Kод мање деце вртићког узраста стрпљивост је још слабија, њихова комуникација и вокабулар нису толико развијени, па понекада њихова нестрпљивост произилази из тога што не знају објаснити шта у ствари желе. И нису још научили многа правила понашања која уче кроз живот од својих родитеља.
Но упркост томе што клинци од 2-3 године нису предодређени да би се већ сада знали контролисати, постоји начин да их ипак мало научите стрпљивости.
Играјте игре које их уче стрпљивости
Уколико је ваше дете јако живахно и у секунди га има свугде то ће дете логично бити нешто нестрпљивије од оне мирније деце. Баш зато таква немирна деца треба да играју спорије игре, оне које ће их учити да понекад сачекају, размисле и играју према правилима.
С обзиром да су они још увек мали можете се играти на начин да се игра (вози аутић, крене зеко…) на јасно одређене речи – крени/стани, гласно/тихо, брзо/споро.
Тих се игара можете играти и напољу док шетате (брзо/стани/крени/споро).
Музика и покрети
Дечје песмице не служе само за забаву. Kада детету пуштате неку одређену песму у којој ћете и тапшати и одиграти неку кореографију, дете ће ослушкивати песму те памтити речи. Тако ће за време песме бити стрпљивије и чекати оне речи које зна, па реч када креће у неки покрет или тапшање. Понекад ће песмице бити брже понекад спорије (неки дечји ЦД) и дете ће тако време проводити забављајући се и притом се играти стрпљивије.
Учите их чекању
Чекање је важан део стрпљивости па тако свом детету помало продужавајте онај период док оно нешто чека. Можете се служити понављањем речи чекај, док чекају, како би ако су још мали, знали научити право значење те речи, а потом како би им показивали да ето само што нисте испунили им жељу. Тако им мало по мало продужујте то вријеме чекања, охрабрујте их речима, разговарајте с њима о томе што сада радите и како ћете онда пречи на испуњавање њихове жеље и слично. Док чекате лифт заједно бројите бројеве које видите на екрану, у реду у банци причајте, коментаришите, радујте се сваком новом броју у реду. Још мало и сад ће.
Kонкретизујте када ће добити то што желе
Ако је потребно, реците детету за 10 минута ћемо кренути и навијте аларм тако да дете зна када чује аларм да је сада то време које је чекало – прошло. Дете ће бити нестрпљиво и тада али ће смањити количини питања – када ће, и смањит ће нервозу око чекања јер ће сада знати да ће они чути аларм, а неће чекати да сад ви кажете – ето прошло је десет минута. Није да вам баш не верују, али овако ће пре веровати себи.
Дајте им могућност да сами продуже време своје жудње
Један типичан пример за ово могу бити бомбоне пре вечере па ако баш инсистирају на бомбонама сада понудите им да уместо једне сада, да поједу три после вечере. Тако ће лакше пасти на количину бомбона касније те ће своју жудњу за њима сами контролисати чекањем. И нека то не буде поткупљивање већ једна нормална понуду коју сте били ионако спремни понудити – али након вечере.
Будите им узор својом самоконтролом
Ако сте ви нестрпљиви, лакше планете и теже се контролишете, таква ће вам бити и деца. Но, ако им ви својим примерима постепено показујете властиту моћ самоконтроле тај ће образац понашања сигурно преузети и ваша деца. Врло једноставно.
Уколико се нађете у ситуацији која вас је јако наљутила или исфрустрирала реците јасно пред својом децом како се осећате. Сада сам јако љута али ћу дубоко удахнути и покушати пронаћи најбоље решење те ћете тако дете научити истом начину решавања негативних емоција.
И коначно – најбоље је дете учити стрпљивости и самоконтроли у окружењу, времену и простору које им је познато јер ће тако најпре почети стицати искуство у овоме што их учите.
Стрпљење се не учи у банци, на игралишту или продавници већ пре свега у кући где се дете учи поштовању правила, очекивањима, чекању. Тако, када се науче да буду стрпљивији могу имати самоконтролу и сада и касније у животу.
Извор: Мојпедијатар