Прворођени су склонији болестима
Генетика и начин живота су међу најбитнијим факторима који утичу на то каквог ћемо здравственог стања бити током живота, али и у ком правцу ће се развијати наша личност. Многи фактори, такође, имају важно улогу у овом процесу, а научници су открили да је један од њих и то које смо по реду дете наших родитеља. Према истраживањима личности, здравље али и способност да одржавамо односе са људима, и те како зависе од тога да ли смо прво, друго или треће дете.
Прве бебе изазивају велику радост па оне добијају велику љубав својих родитељима, који се труде да им у свему угоде. Управо ово може да доведе до њихове претеране гојазности јер им маме и тате током раста нарочито удовљавају кад је у питању храна. Студије су показале и да првенци током живота чешће оболевају од дијабетеса, као и да су склонији метаболичким поремећајима. Код ове деце чешће долази и до појаве аутоимуних болести, астме, као и развоја разних алергија. Научници су, такође, открили да родитељи воде рачуна да тачно на време одведу своју прву бебу на сваку вакцинацију, а да им се дешава да код другог или сваког следећег детета те датуме забораве, и да она уопште не приме вакцину.
То што маме и тате посвећују више пажње првој деци има и својих предности. Истраживачи тврде да су та деца одговорнија, као да су мање склонија ризичном понашању у односу на своје сестре или браћу. Тако, млађа деца чешће почињу да пуше, конзумирају алкохол али и раније ступају у сексуалне односе. Психолози тврде да они на овај начин желе да привуку пажњу својих родитеља који обично због превише обавеза немају времена да им се посвете.
Иако су неке раније истраживања показала да су старија деца обично и паметнија, студија рађена на Охајо стејт универзитету показала је да прворођена деца нису нужно паметнија од остале деце. У истраживању су учествовале породице са једним, двоје или више деце, а у обзир је узет и социјални статус, као и старост родитеља.
– Резултати до којих смо дошли показали су да је код већине породица четврто дете исто толико интелигентно као и прво – изјавио је Артур Вајсман, један од аутора студије. – Велики утицај на развој интелигенција ипак има и то колико родитељи раде на њеном развоју. Они који имају мање деце, једно или двоје, више се посвећују малишанима и зато су она често напреднија од оне деце која расту у великим породицима.
Психолози који су радили на овом истраживању код породица које су учествовале су уочили феномен назван Сиблинг Ницхе Тхеорy, који подразумева да у свакој породици, без обзира одакле она потиче, деца траже своје улоге. Старија деца су обично вође, средња имају улогу посредника и оног ко решава сукобе, док су најмлађа углавном бунтовници.
– Расподелом улога и одређеним понашањем, деца желе да привуку пажњу која им је потребна – изјавила је др Корина Џенкинс Такер, професор породичних односа на Универзитету Њу Хемпшир. – Током каснијег развоја код неке деца ове улоге обично нестају, док има и оних код којих ова подела остаје у породици до краја.
Психолози су открили и да најстарија деце постижу боље успехе у школи. Они су одговорнији јер се родитељи често ослањају на њих и поверавају им бригу и млађем брату или сестри.
– Најмлађи мезимац у породици обично је мало неодговорнији зато што не очекује да ће га неко казнити – каже др Корин Џенкинс Такер.
У породицама са троје деце, где првенац „води главну реч“ а најмлађе је бунџија, средње дете решава сукобе. Оно се најчешће добро слаже са обоје и ту је да одржава равнотежу. Неке студије су показале и да су средња деца приврженија браћи, али вернија у везама па је у њиховом случају развод ређи случај него код осталих.
Генетика и начин живота су међу најбитнијим факторима који утичу на то каквог ћемо здравственог стања бити током живота, али и у ком правцу ће се развијати наша личност. Многи фактори, такође, имају важно улогу у овом процесу, а научници су открили да је један од њих и то које смо по реду дете наших родитеља. Према истраживањима личности, здравље али и способност да одржавамо односе са људима, и те како зависе од тога да ли смо прво, друго или треће дете.
Прве бебе изазивају велику радост па оне добијају велику љубав својих родитељима, који се труде да им у свему угоде. Управо ово може да доведе до њихове претеране гојазности јер им маме и тате током раста нарочито удовљавају кад је у питању храна. Студије су показале и да првенци током живота чешће оболевају од дијабетеса, као и да су склонији метаболичким поремећајима. Код ове деце чешће долази и до појаве аутоимуних болести, астме, као и развоја разних алергија. Научници су, такође, открили да родитељи воде рачуна да тачно на време одведу своју прву бебу на сваку вакцинацију, а да им се дешава да код другог или сваког следећег детета те датуме забораве, и да она уопште не приме вакцину.
То што маме и тате посвећују више пажње првој деци има и својих предности. Истраживачи тврде да су та деца одговорнија, као да су мање склонија ризичном понашању у односу на своје сестре или браћу. Тако, млађа деца чешће почињу да пуше, конзумирају алкохол али и раније ступају у сексуалне односе. Психолози тврде да они на овај начин желе да привуку пажњу својих родитеља који обично због превише обавеза немају времена да им се посвете.
Иако су неке раније истраживања показала да су старија деца обично и паметнија, студија рађена на Охајо стејт универзитету показала је да прворођена деца нису нужно паметнија од остале деце. У истраживању су учествовале породице са једним, двоје или више деце, а у обзир је узет и социјални статус, као и старост родитеља.
– Резултати до којих смо дошли показали су да је код већине породица четврто дете исто толико интелигентно као и прво – изјавио је Артур Вајсман, један од аутора студије. – Велики утицај на развој интелигенција ипак има и то колико родитељи раде на њеном развоју. Они који имају мање деце, једно или двоје, више се посвећују малишанима и зато су она често напреднија од оне деце која расту у великим породицима.
Психолози који су радили на овом истраживању код породица које су учествовале су уочили феномен назван Сиблинг Ницхе Тхеорy, који подразумева да у свакој породици, без обзира одакле она потиче, деца траже своје улоге. Старија деца су обично вође, средња имају улогу посредника и оног ко решава сукобе, док су најмлађа углавном бунтовници.
– Расподелом улога и одређеним понашањем, деца желе да привуку пажњу која им је потребна – изјавила је др Корина Џенкинс Такер, професор породичних односа на Универзитету Њу Хемпшир. – Током каснијег развоја код неке деца ове улоге обично нестају, док има и оних код којих ова подела остаје у породици до краја.
Психолози су открили и да најстарија деце постижу боље успехе у школи. Они су одговорнији јер се родитељи често ослањају на њих и поверавају им бригу и млађем брату или сестри.
– Најмлађи мезимац у породици обично је мало неодговорнији зато што не очекује да ће га неко казнити – каже др Корин Џенкинс Такер.
У породицама са троје деце, где првенац „води главну реч“ а најмлађе је бунџија, средње дете решава сукобе. Оно се најчешће добро слаже са обоје и ту је да одржава равнотежу. Неке студије су показале и да су средња деца приврженија браћи, али вернија у везама па је у њиховом случају развод ређи случај него код осталих.
М. А. Вељковић
Извор:novosti.rs