Vrlo ćete često čuti da je definicija sreće biti uvek okružen prijateljima, dobro se zabavljati, uživati u dobrom društvu. Ali, da li je to univerzalna istina, primenjiva na baš svakog od nas?
Pa, ako je verovati magazinu British Journal of Psychology, odgovor je NE.
Kad živimo u velikom gradu, vrlo često se nađemo u situaciji da budemo u društvu drugih mnogo više nego što bismo to želeli. A ljudi koji žive u gradovima su, kaže studija, često nezadovoljni svojim životima. Posebno ako su ti ljudi visokointeligentni.
U svrhe istraživanja, naučnici su pratili grupu ljudi u uzrastu od 18 do 28 godina i otkrili da, iako je veći deo grupe uživao u životu ispunjenom društvenim kontaktima, oni učesnici u studiji koji su imali više kriterijume kada je reč o sreći, bili su manje srećni kad su u društvu drugih ljudi, nego kad su sami.
Prema zaključcima naučnika, inteligencija ljudi se menjala i evoluirala kako bismo rešili jedinstvene izazove sa kojima se kao ljudska bića suočavamo. A inteligentniji ljudi su, logično, trebali manje pomoći u rešavanju problema od drugih.
“Analiza podataka otkrila je da boravak u velikim gužvama nepoznatih ljudi obično izaziva neprijatnost, dok druženje s prijateljima uzrokuje osećanje sreće – osim ako je osoba o kojoj se radi visokointeligentna.”
Više od 15.000 ljudi učestvovalo je u studiji i svakog od njih pitali su u čemu su tačno uživali kada provode vreme s drugim ljudima.
Drugi razlog koji se krije iza ovog otkrića, tvrde istraživači, ima veze sa „Teorijom sreće Savane“ koja kaže da pre više hiljada godina ljudi nisu na dnevnom nivou sretali strance. Naprotiv, živeli su u malim, zatvorenim grupama.
I prema toj teoriji, naša sreća danas zapravo ima korene u onome što su naši preci smatrali srećom.
U modernom dobu većina ljudi živi u mnogo naseljenijim područjima i provode daleko manje vremena s onima koje vole, u poređenju s našim precima. Umesto toga, mnogo vremena provodimo s ljudima koji nam nisu naročito bliski, s kojima se ne povezujemo lako.
“Uopšteno, inteligentniji pojedinci će verovatnije imati neke drugačije vrednosti i težnje od onih koje su bile usađene našim precima“ kaže Satoshi Kanazawa, vođa studije. “Izuzetno je prirodno i očekivano od vrsta poput ljudske da teže za društvom i prijateljstvima, ali, deluje da je ta težnja kod inteligentnijih ljudi manja.”