Врло ћете често чути да је дефиниција среће бити увек окружен пријатељима, добро се забављати, уживати у добром друштву. Али, да ли је то универзална истина, примењива на баш сваког од нас?
Па, ако је веровати магазину British Journal of Psychology, одговор је НЕ.
Кад живимо у великом граду, врло често се нађемо у ситуацији да будемо у друштву других много више него што бисмо то желели. А људи који живе у градовима су, каже студија, често незадовољни својим животима. Посебно ако су ти људи високоинтелигентни.
У сврхе истраживања, научници су пратили групу људи у узрасту од 18 до 28 година и открили да, иако је већи део групе уживао у животу испуњеном друштвеним контактима, они учесници у студији који су имали више критеријуме када је реч о срећи, били су мање срећни кад су у друштву других људи, него кад су сами.
Према закључцима научника, интелигенција људи се мењала и еволуирала како бисмо решили јединствене изазове са којима се као људска бића суочавамо. А интелигентнији људи су, логично, требали мање помоћи у решавању проблема од других.
“Анализа података открила је да боравак у великим гужвама непознатих људи обично изазива непријатност, док дружење с пријатељима узрокује осећање среће – осим ако је особа о којој се ради високоинтелигентна.”
Више од 15.000 људи учествовало је у студији и сваког од њих питали су у чему су тачно уживали када проводе време с другим људима.
Други разлог који се крије иза овог открића, тврде истраживачи, има везе са „Теоријом среће Саване“ која каже да пре више хиљада година људи нису на дневном нивоу сретали странце. Напротив, живели су у малим, затвореним групама.
И према тој теорији, наша срећа данас заправо има корене у ономе што су наши преци сматрали срећом.
У модерном добу већина људи живи у много насељенијим подручјима и проводе далеко мање времена с онима које воле, у поређењу с нашим прецима. Уместо тога, много времена проводимо с људима који нам нису нарочито блиски, с којима се не повезујемо лако.
“Уопштено, интелигентнији појединци ће вероватније имати неке другачије вредности и тежње од оних које су биле усађене нашим прецима“ каже Satoshi Kanazawa, вођа студије. “Изузетно је природно и очекивано од врста попут људске да теже за друштвом и пријатељствима, али, делује да је та тежња код интелигентнијих људи мања.”