Kada sretnemo sina neke svoje prijateljice, ili nećaka, ili malog suseda – a baš želimo da mu udelimo kompliment, onda je to uglavnom ono – Jao, kako si veliki! Pa koliko imaš godina? UU, verujem da si jako pametan! – I treniram karate! Ajooj, super, sigurno si najbolji. jelda? I jako si hrabar, jelda?
Jeste li se pronašli u ovakvoj svakodnevnoj situaciji?
A znate šta najčešće kažemo curicama koje sretnemo? Ijao, kako si lepa! Mama imate jako lepu devojčicu! Sigurno je najlepša u vrtiću? Ima nas koji idemo i korak dalje. Sigurno imaš dečka kada si tako lepa!
Šta time zapravo hoćemo da kažemo? Da su dečaci pametni, veliki, hrabri, komplimentima ih podstičemo da budu još bolji, pametniji, hrabriji, a devojčice? Samo da budu lepe? I eventualno malo pametne jer razgovor uglavnom nakon prvih komplimenata, pa komplimenata njenih novih čizmica i jaknice skrećemo u drugom smeru. Nastavljamo razgovor s mamom, a na rastanku još udelimo jedan veeeliki osmeh njenoj zaista lepoj kćerki.
Šta onda devojčice mogu da misle? Sve one, kao i dečaci uostalom, kao cunđer upijaju sve razgovore nas velikih, i onda naravno sami donose zaključke iz onog viđenog i doživljenog. Dakle, curicama je zaista najvažnije da budu lepe? Upravo im to nameće društvo velikih. U školi je druga stvar – tamo se ipak hvali i kudi znanje i veštine svakog đaka ponaosob. U vrtiću se deca pohvaljuju kada nešto ili svašta urade dobro, i to kolektivno, bez razlika između polova.
No onda opet stiže tetka, komšinica, bakina prijateljica – ijaaao kako li si samo lepa! I sve dobre ocene, naučene pesmice, crteži i zvezde na betonu, sve to pada u zaborav, jer jedino je važno biti lepa!
Život pod pritiskom lepote
Mi veliki često kažemo da nije sve u lepoti jer toga smo i te kako svesni, međutim, devojčicma koje još uvek nemaju izgrađen čvrst stav o životnim vrednostima lepota zbog ovakvog učestalog ponavljanja da je samo to važno, postaje imperativ. Pritisak da budu i ostanu lepe često je prejak. I onda se nemojte čuditi ako male osmogodišnjakinje (i mlađe) počinju svoje slobodno vreme sve više da provode pred ogledalom. Svaki put kada im se obratimo s „tako si lepa danas“ stavljamo im bubu u uho da je lepota zaista najvažnija stvar na svetu! Time ne samo da ih učimo pogrešnim vrednostima već im i ljuljamo samopouzdanje koje ne čini samo spoljna lepota. Doslovno omalovažavamo njihovu pamet, dostignuća, ocene i dobro ponašanje.
I zato, drage mame koje imate kćerke – s obzirom na to da bake, tetke, komšinice i poznanice ne možete promeniti, pustite ih neka komentarišu šta hoće, ali budite uvek spremne nadovezati se mnogim drugim vrlinama vaše ćerke. Dajte im do znanja da je lepota u stvari sporedna stvar, a učenje, dobre ocene, brojne prijateljice, sportska dostignuća, pomaganje baki i starijima, pomaganje mlađem bratu – da je to ono što nas i njih čini velikim i sretnim ljudima. Ne lepota, ne šminka, ne lepe čizmice – to su samo oklopi njihovog prelepog bića. I zato ga negujte gde god i kada god jer mi veliki jako dobro znamo da lepota dolazi iznutra i da se samopouzdanje nikada ne gradi na klimavim nogama prolazne lepote.