У истраживању Универзитета у Вашингтону и Универзитета у Мичигену, у којем је учествовало 249 парова родитеља и деце, једни и други требалo je да упишу правила везана за технологију, којих би се, по њиховом мишљењу, родитељи морали придржавати.
Према писању New York Times-a, у већини случајева, родитељи и деца су се сложили да не би требало писати поруке на мобилном телефону током вожње, нити бити на интернету док неко жели са вама да разговара. Али једну су ствар деца спомињала доста чешће него родитељи: не објављуј на друштвеним мрежама ништа о мени пре него што ме питаш. На пример, деца не желе да родитељи објављују слике њих како спавају у ауту, или да пишу о њиховим фрустрацијама с домаћим задатком, или родитељским препиркама. Слике након победе у фудбалу долазе у обзир.
Водитељка истраживања Алексис Хиникер са Универзитета у Вашингнтону истакла је како постоји велики раздор по овом питању код родитеља и деце: док су деца узраста од 10 до 17 година изразила озбиљну забринутост због начина на који родитељи на интернету деле детаље из живота своје деце, њихови родитељи томе нису придавали толику пажњу. Око три пута више деце него родитеља сматра да треба поставити правила о томе шта родитељи деле на друштвеним мрежама.
Kакав виртуални идентитет стварате свом детету?
Странице попут Фејсбукаа и Инстаграма данас су део родитељског живота. Многи нови родитељи објављују фотографије свог новорођенчета већ у првом сату од његова рођења, а неки родитељи чак отварају профиле на друштвеним мрежама за своју децу – углавном како би делили фотографије и новости с другим члановима породице, али некад и због привлачења пажње прекрасним фотографијама својих лепо обучених синова и ћерки.
Будући да су прва деца чије су слике из раног детињства објављиване на Фејсбуку и Инстаграму сада већ школарци или готово тинејџери, појавило се питање како се они осећају због тога. Студија, иако на малом узорку, јасно показује да та деца, као тинејџери или одрасли људи, желе да имају контролу над својим дигиталним идентитетом.
“Kако одрастају, деца ће постајати свесна свог дигиталног идентитета и док ће већини то бити у реду, неки ће с тим имати проблем”, коментарисала је Стејси Стејберг с Правног факултета Универзитета у Флориди.
Нека деца и тинејџери преиспитују и некадашње и садашње објаве својих родитеља па се у чланку New York Timesa спомиње 14-годишњакиња којој смета што тата без питања објављује њене фотографије на Инстаграму, посебно јер га прате и неки њени пријатељи; девојчица која се на школском излету скривала чим би неко од родитеља извадио мобилни телефон јер није хтела да на Фејсбуку објаве слике на којима је и она, девојчица којој је мама у 4. разреду отворила Jутјуб канал на којем је објављивала видео клипове на којима пева, а кад су у 8. разреду то видели њени пријатељи из школе, сви су јој се смејали.
Такве објаве родитеља дуго остају на интернету, али и у дечјем сећању, а иако се теме родитељима чине безазлене, попут проблема с избирљивошћу у храни, деца их се касније могу стидети.
Добробити дељења родитељских брига
Ипак треба имати на уму да управо такво дељење – о проблемима с храњењем, одвикавањем од пелена, или испадима беса код деце, може бити корисно и посредно донети добробит и деци, јер искуства других могу родитељима помоћи да и сами дођу до решења неког проблема, или да буду стрпљивији и имају више разумевања за неко понашање које ће дете с временом прерасти.
Kад пишу о својим родитељским фрустрацијама, родитељи немају осећај да излажу своје дете, већ себе. “Мораћемо као друштво наћи начин како балансирати право родитеља да поделе своју причу и управљају васпитањем свог детета с правом детета на приватност. Родитељи често задиру у дигитални идентитет детета, не зато што су злонамерни, него не узимају у обзир потенцијални досег и дугорочни утицај информација које деле”, каже Стејси Стејнберг.
Родитељи би требало да имају на уму и колико ће нешто бити доступно на интернет претраживачима и колики досег може имати (иако се и то стално развија). На пример, објава на Твитеру о детету које неће да једе целер теже ће испливати на површину него Јутјуб видео с тантрумом који је због тога уследио. Ако вам треба савет или подршка због неког проблема с дететом, прескочите објављивање слике и дететовог имена како бисте ограничили касније појављивање на претраживачима.
Извор: medijskapismenost.hr