U istraživanju Univerziteta u Vašingtonu i Univerziteta u Mičigenu, u kojem je učestvovalo 249 parova roditelja i dece, jedni i drugi trebalo je da upišu pravila vezana za tehnologiju, kojih bi se, po njihovom mišljenju, roditelji morali pridržavati.
Prema pisanju New York Times-a, u većini slučajeva, roditelji i deca su se složili da ne bi trebalo pisati poruke na mobilnom telefonu tokom vožnje, niti biti na internetu dok neko želi sa vama da razgovara. Ali jednu su stvar deca spominjala dosta češće nego roditelji: ne objavljuj na društvenim mrežama ništa o meni pre nego što me pitaš. Na primer, deca ne žele da roditelji objavljuju slike njih kako spavaju u autu, ili da pišu o njihovim frustracijama s domaćim zadatkom, ili roditeljskim prepirkama. Slike nakon pobede u fudbalu dolaze u obzir.
Voditeljka istraživanja Aleksis Hiniker sa Univerziteta u Vašingntonu istakla je kako postoji veliki razdor po ovom pitanju kod roditelja i dece: dok su deca uzrasta od 10 do 17 godina izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog načina na koji roditelji na internetu dele detalje iz života svoje dece, njihovi roditelji tome nisu pridavali toliku pažnju. Oko tri puta više dece nego roditelja smatra da treba postaviti pravila o tome šta roditelji dele na društvenim mrežama.
Kakav virtualni identitet stvarate svom detetu?
Stranice poput Fejsbukaa i Instagrama danas su deo roditeljskog života. Mnogi novi roditelji objavljuju fotografije svog novorođenčeta već u prvom satu od njegova rođenja, a neki roditelji čak otvaraju profile na društvenim mrežama za svoju decu – uglavnom kako bi delili fotografije i novosti s drugim članovima porodice, ali nekad i zbog privlačenja pažnje prekrasnim fotografijama svojih lepo obučenih sinova i ćerki.
Budući da su prva deca čije su slike iz ranog detinjstva objavljivane na Fejsbuku i Instagramu sada već školarci ili gotovo tinejdžeri, pojavilo se pitanje kako se oni osećaju zbog toga. Studija, iako na malom uzorku, jasno pokazuje da ta deca, kao tinejdžeri ili odrasli ljudi, žele da imaju kontrolu nad svojim digitalnim identitetom.
“Kako odrastaju, deca će postajati svesna svog digitalnog identiteta i dok će većini to biti u redu, neki će s tim imati problem”, komentarisala je Stejsi Stejberg s Pravnog fakulteta Univerziteta u Floridi.
Neka deca i tinejdžeri preispituju i nekadašnje i sadašnje objave svojih roditelja pa se u članku New York Timesa spominje 14-godišnjakinja kojoj smeta što tata bez pitanja objavljuje njene fotografije na Instagramu, posebno jer ga prate i neki njeni prijatelji; devojčica koja se na školskom izletu skrivala čim bi neko od roditelja izvadio mobilni telefon jer nije htela da na Fejsbuku objave slike na kojima je i ona, devojčica kojoj je mama u 4. razredu otvorila Jutjub kanal na kojem je objavljivala video klipove na kojima peva, a kad su u 8. razredu to videli njeni prijatelji iz škole, svi su joj se smejali.
Takve objave roditelja dugo ostaju na internetu, ali i u dečjem sećanju, a iako se teme roditeljima čine bezazlene, poput problema s izbirljivošću u hrani, deca ih se kasnije mogu stideti.
Dobrobiti deljenja roditeljskih briga
Ipak treba imati na umu da upravo takvo deljenje – o problemima s hranjenjem, odvikavanjem od pelena, ili ispadima besa kod dece, može biti korisno i posredno doneti dobrobit i deci, jer iskustva drugih mogu roditeljima pomoći da i sami dođu do rešenja nekog problema, ili da budu strpljiviji i imaju više razumevanja za neko ponašanje koje će dete s vremenom prerasti.
Kad pišu o svojim roditeljskim frustracijama, roditelji nemaju osećaj da izlažu svoje dete, već sebe. “Moraćemo kao društvo naći način kako balansirati pravo roditelja da podele svoju priču i upravljaju vaspitanjem svog deteta s pravom deteta na privatnost. Roditelji često zadiru u digitalni identitet deteta, ne zato što su zlonamerni, nego ne uzimaju u obzir potencijalni doseg i dugoročni uticaj informacija koje dele”, kaže Stejsi Stejnberg.
Roditelji bi trebalo da imaju na umu i koliko će nešto biti dostupno na internet pretraživačima i koliki doseg može imati (iako se i to stalno razvija). Na primer, objava na Tviteru o detetu koje neće da jede celer teže će isplivati na površinu nego Jutjub video s tantrumom koji je zbog toga usledio. Ako vam treba savet ili podrška zbog nekog problema s detetom, preskočite objavljivanje slike i detetovog imena kako biste ograničili kasnije pojavljivanje na pretraživačima.
Izvor: medijskapismenost.hr