"Не постоји летњи распуст случајно"

март 17, 2016

На текст на нашем сајту Пријатељи драги, немојте ме погрешно схватити… стигао је коментар који смо одлучили да пренесемо као засебан текст. Зато што мислимо да то заслужује. Без икаквих интервенција га преносимо у наставку.
 

Главни неспоразум између просветара и осталих људи је у томе што волимо да уопштавамо ствари. Наиме, рекла бих да су сви у праву.И ја сма просветар, а себе сматрам од оних који много раде. Јуче сам цело пре подне на пример правила радне листове за моје осмаке, тражила по интернету занимљиве материјале, преводила их и тд…Дакле, за један час ми је било потребно неких три сата времена да бих припремила све што ми је било потребно. Није сваки дан такав, али ако желите да се добро припремите за један “обичан” дан, заиста је потребно најмање сат и по времена, без прегледања тестова и слично.
Предност просвете је у томе што своје радно време могу да распоредим како мени одговара, дакле не морам да га сместим у одређени калуп, него оно што треба да урадим могу да радим у време које мени одговара, па макар то било и у поноћ. То онда многе доводи у заблуду да ми имамо времена на претек. Друго је чињеница да и међу нама има оних који заиста долазе на часове неспремни, отаљавају их како знају и умеју, а да за то не сносе никакве санкције. Другим речима, њихов нерад сви виде, деца причају, родитељи коментаришу ( с правом), али они који треба да реагују ништа не предузимају.На срећу, у мојој школи су такви мањина. Та “мањина” је у ствари и оваквом платом награђена, а остали који раде су кажњени.
Што се тиче нашег распуста, у јуну се многи од нас заиста осећају психички потпуно исцрпљени и мислим да је то специфичност нашег посла.
А кад смо већ код распуста, не знам само зашто га само нама броје, кад у то време новинари на радију и телевизији прелазе на летњу шему рада, па гледамо све могуће репризе. А и наши политичари такође тада обустављају рад. Не знам да ли су некада новинарима мерили радно време, или водитељима програма. Исправите ме ако грешим, али волела бих да знам да ли и новинари (који су узгред и највећи кривци негативне кампање коју имамо) сваки дан раде тачно осам сати..
Најбоље решење нашег проблема би било мерење постигнућа сваког наставника различитим параметрима (постигнућа ученика,анкете родитеља, ученика, праћење рада наставника-секције, изложбе, пројекти, такмичења, ангажовања у школи, праћење његовог усавршавања, али не само да добије неке бодове, него и да примени у пракси). Када би све то било обавезујуће за све наставнике, онда би могли да одвојимо жито од кукоља. Зашто да примамо сви исту плату, ако не радимо исто? Онда би и ова хајка на нас можда била мања.

 
Вера

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


7 коментара на ""Не постоји летњи распуст случајно"

  1. mamica каже:

    Da radite na ucinak kao kod privatnika,pa bi imali prava da se zalite pola godine vam slobodno,a stalno kukate.

    1. tina каже:

      Radi se kod privatnika i ostvaruje dobar prihod ali zavisi od sektora u kom je ”učinak”plaćen.Mislim da ste shvatili .

    2. Dušan каже:

      Čim se pročita tekst, shvati se odmah zašto je takav kakav je. Očito da ga je pisao neko ko od škole ima dva časa i jedan veliki odmor. A takvih je mnogo, i među onima koji odlučuju o sudbini prosvetara. Jad i beda. Primitivizam.

    3. Eto каже:

      Vama bi bilo lek za dusu da radite kod privatnika koji je- bivsi prosvetni radnik!

    4. Eh prosveto каже:

      Pa Vi pojma nemate a dajete sebi za pravo ovakav komentar… Ne znam ima li drugog resenja sem da okusite tih 6 m.’nerada’ i 6 m.rada, ne biste ovako ni mislili ni govorili kao sad

  2. Ivana каже:

    Novinari nemaju fiksno radno vreme, pa ponekad rade i do iza ponoći ( kada je prelazni rok ili zbog nekih utakmica), a žive pod stalnim stresom i uslovima šta sme, a šta ne sme da bude objavljeno i napisano (moj suprug). Tako da mislim da nije umesno poređenje, jer ni njima nije ni malo lako.
    A što se nas, prosvetnih radnika tiče, apsolutno se slažem sa konstatacijama. Problem je što je deo našeg radnog vremena fiksiran i nikad ne možemo da idemo na odmor kada mi želimo ili nam je potrebno. Zato obično “takvima” kažem: ” Da, uživam tri meseca na odmoru! Dođi da radiš u školu, ako možeš!” Pa, nek se misli. 🙂

  3. Neko каже:

    U normalnim uslovima zna se prioritet prosvete tj. znanja. Ako nekome nije jasno, neka ode na izlozbu M. Pupin u Istprijskom muzeju Srbije. Sva ostala poredjenja i polemike služe za zloupotrebu protiv prosvete tj. dece i magla su za oci dok se skolstvo i kultura sinhronizovano urusavaju. Biti ucitelj “tudjoj” deci je jedno od najhumanijih zanimanja.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама