Mnogi roditelji imaju problema s mališanima koji jednostavno ne slušaju.
Ipak, retko koji roditelj želi da bude dosadan i stalno ponavlja jedno te isto ili primenjuje vojničke metode, pa mnogi pristupaju prijateljski i nastoje da privole na saradnju pristojnom molbom. To se čini kao razuman pristup, posebno što istu metodu primenjujemo i u komunikaciji s odraslima.
Biti pristojan u današnjem društvu znači postavljati indirektne zahteve, kao što je na primer „možete li mi dodati so?“. Ukoliko ovo pitanje shvatimo doslovno, kao što to deca obično čine, ovakvim pitanjem ne postavljamo zahtev nego zapravo pitamo osobu može li ona ili ne dodati so. Isto tako, kada pitamo dete „možeš li da podigneš igračku s poda?“ dete to shvata kao ponudu mogućnosti da kaže „ne“ ili „da“, a mi to shvatamo kao direktnu naredbu, ali uobličenu na pristojan način. Ako dete kaže „ne“, roditelj se naljuti, a potom i dete koje ostaje zbunjeno.
Izbegnite nadmetanje u snazi
Ono što možemo dati detetu je izbor kako i kada će nešto uraditi, ali ne i izbor hoće li ili neće nešto uraditi. Mališani stalno traže načine da zadobiju više kontrole, pa je za očekivati da ukoliko mu se pruži prilika da o nečemu odlučuje, da će odlučiti u svoju korist. Time se upuštate u tzv. nadmetanje u snazi volje.
Pripazite na ton glasa
Istraživanja su pokazala da deca puno lakše sarađuju ukoliko je ton glasa roditelja ugodan. Isto tako, poželjno je koristiti magične reči „molim te“.
Kada dajete detetu savete šta želite da učini, važno je da vrlo jasno to i rečima kažete, kako bi dete u svojim mislima vizualiziralo određeno ponašanje. Puno je efektivnije reći „molim te, Luka, idi u svoju sobicu i pospremi bojice sa stola u onu plavu kutijicu“, nego „jesam ti rekla da odmah pospremiš bojice?“, jer time postavljate retoričko pitanje koje neće proizvesti nikakav efekt. I ne zaboravite da se zahvalite detetu ukoliko je poslušno, jer će se tako osećati cenjeno i sledeći put lakše prionuti zadatku koji ste ga zamolili da učini
Dajte im izbora
Najbolje je detetu ponuditi dva izbora od kojih vam oba odgovaraju. Dete treba pitati „želiš li da obučeš jaknu ili onaj zeleni duks u vrtić?“. Time ste dobili vin-vin situaciju, a detetu dali osećaj da ima pravo na odluku i kontrolu. Ako mu postavite pitanje „šta želiš danas da obučeš za vrtić?“, odluka će biti preteška, dugotrajna, a moguća su i nećkanja i nezadovljstvo.
Parafrazirajte pitanje
Ukoliko se držite činjenica kada formulišete zahtev, nećete pogrešiti. Umesto da kažete „tvoja soba je u neredu, hoćeš li odvojiti pet minuta vremena kako bi pokupio odeću s poda?“ radije recite „ako tvoja odeća nije u korpi, neće se ni oprati, pa odvoj pet minuta i ubaci je u korpu za veš u kupatilu“.
Kućne obaveze:
Umesto da kažete „hoćeš li nahraniti ribicu?“ radije recite „ribica je tako gladna, vreme je da je nahraniš“.
Igra i TV:
Umesto da kažete „hoćemo li sada ugasiti TV i raditi nešto drugo za promenu“, recite detetu „završio se crtani, pa sada idemo napolje u parkić“.
Oblačenje:
Umesto da kažete „hoćeš li obući patike jer kasnimo“, kažite „patike treba da budu na nogama, jer krećemo“.
Obroci i izbor jela:
Umesto „želiš li grašak za večeru?“ recite „danas imamo grašak s rižom za večeru“.
Učenje na nošu:
Umesto „mislim da je vreme da počneš da piškiš u nošu, jesi li spreman?“, kažite mališanu „idemo da sednemo na nošu, želiš li Pepu ili Nodi slikovnicu?“.
Spavanje:
Umesto „izgledaš umorno, jesi spreman za krevet?“ kažite detetu „Vreme je za spavanje“.
Odvajanje:
Umesto „je li u redu da mama sada ode?“ recite mu „mama sada ide i sada ćeš se super zabavljati sa bakom“.
Izvor: Klinfo