Период адолесценције је период прилагођавања за целу породицу. Како је њихово мило, мазно, слатко и послушно дете одједном постало надобудни и дрски тинејџер, енигма је за многе родитеље који се у тој ситуацији нађу. Отприлике у узрасту између 9 и 12 година, сада раније него пре 20 година, полако почиње тај пубертет. Деца започињу своју борбу за виши ниво самосталности и сви заједно улазе у прави емоционални ролеркостер.
И колико год све то било фрустрирајуће за родитеље, заправо је потпуно нормалан стадијум развоја детета.
Није необично ни да се у овом периоду деца удаље од родитеља и да им постане неугодно да с њима деле неке ствари. Тела деце се физички мењају а могу почети и да развијају осећања која раније нису постојала. Хормони такође имају врло важну улогу, а све ово заједно је рецепт за праву малу олују.
Родитељи, осећајући да губе контролу, врло често посежу за снажнијим забранама, дисциплинским мерама, методама казни и условљавањем. Али, пре тога, требало би да покушају са оним начинима комуникације који ће сачувати однос с дететом и „мир у кући“.
Направите конкретну листу очекивања
Границе и правила које постављамо деци не треба да имају за циљ да их „зауздају“ већ да им помогну да одрастају на здрав начин. Деца којој је дозвољено да раде све што желе, онда када то пожеле, а да због тога никад не упадну у проблем постају деца која при првој забрани или одбијању да се испуни неки њихов захтев – постају раздражљива, чак и хистерична.
Породични терапеут Hal Runkel каже да деца која РАЗУМЕЈУ да живе у породици у којој су правила врло јасна и границе дефинисане, уче како да се саморегулишу и те границе поштују. Проблем настаје онда кад правила постану флексибилна, па је одлазак у кревет с мобилним телефоном дозвољен или када дете за одређено понашање данас добије једну, а сутра сасвим другу реакцију.
Можда делује да вас ваш десетогодишњак не чује и не обраћа пажњу на то што радите или како се изражавате, али то није тако. Све виде и све чују. И упијају. Све што родитељ уради или каже дете брижљиво смешта у један сеф у својој меморији и чува. И зато је постављање здравог модела понашања важно. Зато не можете викнути „Мајмуне!“ кад вас неко исече на кружном току. Јер ће сутра то и ваше дете поновити неком у вртићу ко га буде наљутио.
Даље, ако родитељ виче и никад ничим није задовољан, лако се изнервира, дете ће сутра вероватно имати сличан темперамент.
Бирајте прави тренутак за дисциплину
Кад је ситуација напета покушајте да останете смирени и изаберете први следећи погодан тренутак за разговор. То су две изузетно важне ствари у комуникацији с тинејџерима. Ово ће помоћи да комуникација остане на здравим ногама, али и да дете, опет гледајући вас као модел, учи да контролише свој бес у тензичним ситуацијама. То, наравно, не значи да дете сме да вам се обраћа на ружан начин. То значи само да се са ситуацијом суочавате онда кад се страсти смире. Зато, ако дете не показује поштовање, уместо „Ужасно си безобразан и незахвалан!“ реците: „Мислим да је тренутак да прекинемо овај разговор јер се понашаш на начин на који не дозвољавам. Не дозвољавам да ми се тако обраћаш. Молим те да одеш у своју собу и да разговарамо кад се смиримо.“
Похвалу користите често
Било да је намештање кревета, помоћ око вечере или то што је дете дало сестри своју играчку да се поигра, подсетите дете колико је поштовање правила важно, али и цењено у вашој породици. То су моменти које треба да искористите да похвалом подигнете осећај вредности код детета и покажете му да цените то што сарађује. Да не прихватате то здраво за готово. Исто важи и за кућне послове. Ако захвалите детету што помаже да породица функционише, показаћете му да је љубазност увек добродошла.
Вежбајте стрпљење
Стрпљење је вештина на којој се ради. Не само кад је реч о тинејџерима, већ о свим узрастима. Чекати је стварно тешко понекад, а сетите се да деца данас расту у ери брзих информација и технологије која је омогућила да све буде ту, одмах. Замислите, тек, колико је њима тешко кад треба да буду стрпљиви! Па навикли су на инстант решења. Не можете да их кривите, сви ми смо им таква решења дали у руке. Зато је важно да од малих ногу учимо децу да сачекају. У реду за тобоган, да добију чашу воде, да им се купи нова играчка. Наравно, и тако што ћемо сами код себе неговати ову вештину. Јер нестрпљиви људи и деца управо су они који најчешће имају проблеме у понашању.
Нека доносе одлуке
Дати деци могућност избора и право на одлуку пружа даје им и осећај моћи који им толико треба. Деца заиста могу да доносе неке одлуке, а на родитељу је да покуша да објективно сагледа које. Чак и у афекту и тренуцима беса, они могу да мењају своје понашање и донесу праву одлуку, ако им приступите на прави начин. Да ли сте икада пришли детету које виче на брата или сестру и мирно, без осуде, питали „Шта мислиш, да ли би то што си рекао сад мога да кажеш мало другачије. Мислим да ћу те боље разумети ако не вичеш.“ Пробајте.