„Их, она је таква од малена! Што зацрта мора да оствари!“ Након што родитељи провере на кога новорођена беба физички личи, обично је наредна најважнија тема питање на кога је „карактером“. И заиста, нису све бебе исте. Неке плачу више – неке мање, неке се лако уплаше а неке само у одређеним ситуацијама. Неке се лако прилагоде променама рутине, а неке се веома узнемире. Неке су „тешке“ а неке су „милина за чување“. Да ли и какве то везе има са тим какви ће бити као одрасли људи?
Још у раном детињству деца се разликују у емоционалним реакцијама и уопште понашању, тачније испољавају одређени темперамент. Темперамент се базира на биолошким разликама у моторици, емоционалној реактивности, саморегулацији, пажњи, које се изражавају кроз различите ситуације као одговор на одређене подстицаје. Дечји темперамент садржи две основне карактеристике: 1) изражава се кроз понашање/може се посматрати и 2) релативно је стабилан. Црте које су присутне у детињству а које нису стабилне и не показују се касније у животу, сматра се да нису део темперамента.
Различити истраживачи покушали су да класификују типове дечјег темперамента. Рецимо, психолог Елизабет Планлап са Универзитета Висконсин Медисон, на узорку од 990-оро деце узраста између шест и дванаест месеци, а на основу извештаја њихових родитеља, издвојила је четири профила – типичан, ниско-негативан, повучен/инхибиран и позитиван/активан (ниско-реактиван). Посебно се показала стабилност профила повучен/инхибиран, што значи да деца која су повучена и плашљива као бебе, најчешће су склона истим тим понашањима и касније у животу.
Истраживања генерално сугеришу да постоји значајна повезаност између нашег понашања са само пар месеци живота и у одраслом добу. Прва таква студија започета је 1950. године у Њујорку од стране брачног пара Стеле Чес и Александера Томаса. Они су посматрали 133 деце од рођења до тридесете године, и континуирано интервјуисали њихове родитеље. Сву децу су описали кроз три категорије у односу на ниво активности, расположење и расејаност: тешка, лака и обазрива/стидљива деца (слоw то wарм уп). Такође се показало да дете које је тешко или лако са три године, исто се понаша и касније у животу. Бебе које су склоне експресији негативних емоција, које се тешко прилагођавају променама, високо су реактивне и са слабом емоционалном регулацијом, у прошлости су се описивала као да имају „тежак“ тип темперамента.
Данас се аспекти темперамента углавном сажимају у три димензије: свесна контрола, што обухвата самоконтролу и способност фокусирања пажње рецимо на играчку; негативна афективност, што значи нижи ниво негативних емоција попут страха и фрустрације; и екстраверзија, што значи висок ниво активности, узбуђења и друштвености.
Једна лонгитудинална руска студија која је процењивала дечји темперамент по овим димензијама на узрасту од седам месеци и касније са осам година, показала је многе доследности али и неочекиване недоследности. Рецимо, деца која су имала добру свесну контролу као одрасли људи имали су изражену црту савесности. То значи да ако се ваша беба добро фокусира на играчку која је занима, могуће да ће без проблема одржавати своју собу уредном када порасте, а и да ће бити професионално и академски успешна. Међутим, показало се да не мора да значи да ће несмајана беба нужно бити друштвена када одрасте.
Имајући у виду да корен или база личности може да се мапира још у раном детињству, очекивано је и да се већ на раном узрасту може предвидети неки вид психопатологије. Деца коју карактеришу веома интензивна доживљавања и испољавања емоција у оквиру прве године живота, повезују се са психијатријским поремећајима касније у животу. Фактор ризика за интернализацију проблема (посебно анксиозност) представља негативна емоционална реактивност, висока стидљивост и страх. Са хиперактивним поремећајем пажње повезује се висока активност и смањена саморегулација.
Међутим, то што је темперамент биолошки или генетски заснован не значи да на њега не утиче и искуство али и многи други фактори попут пола, менталног здравља родитеља и социо-економског статуса. Постоји могућност и да је мање стабилан у раном узрасту а да са годинама постаје стабилнији. Зато се данас не каже да темперамент предвиђа каснију личности, већ да су једноставно повезани. Ако желите да предвидите какво ће ваше дете бити када порасте, сачекајте бар док не напуни три године.
Извор: psihobrlog.com