Neka deca prerastu autizam, kažu istraživači, ali gubitak dijagnoze ne znači da su ta deca oslobođena svih propratnih izazova i problema
Iako se autizam tradicionalno smatra doživotnim stanjem, dokazi poslednjih godina ukazuju na to da postoje deca koja se „oporavljaju“. Nova studija nudi najveći pogled na ono što se događa deci koja se više ne smatraju „obolelim“ od nekog od poremećaja iz spektra autizma.
Istraživači su pregledali kliničku evidenciju 569 dece kojoj je dijagnostikovan autizam između 2003. i 2013. godine, kada su deca bila u proseku stara 2,5 godine. Četiri godine kasnije, otkrili su da 38 dece više ne ispunjava dijagnostičke kriterije za autizam. Ipak, sva deca, osim troje koja više ne ispunjavaju kriterije za autizam, imala su i druge dijagnoze i još su trebala određenu vrstu terapije i podrške.
– Svakako je ohrabrujuće potvrditi da se podskupina dece s ranom dijagnozom poremećaja iz spektra autizma praćenog kašnjenjima u razvoju zapravo može oporaviti od poremećaja i nastaviti s tipičnim socijalnim i kognitivnim funkcionisanjem – kaže dr Lisa Šulman s Medicinskog fakulteta Albert EAjnštajn, koja je vodila studiju objavljenu nedavno u časopisu Journal of Child Neurology.
– Ova deca se u velikoj meri i dalje bore sa svakodnevnim životom. Gotovo svi se još uvek moraju suočavati s govornim poteškoćama i poteškoćama u učenju kao i sa različitim emocionalnim problemima i problemima u ponašanju.
Deca čiji su dokumenti pregledani za studiju su bila dijagnostikovana u programu rane intervencije za decu s teškoćama u razvoju u Bronksu, a istraživači iz Nju Jorka rekli su da je velika većina dece učestvovala u nekoj vrsti usluga kao što su primenjena analiza ponašanja, govorna terapija ili radna terapija.
Od onih koji su ‘prerasli’ autizam, 68 posto ih je imalo poteškoće s govorom ili učenjem, pokazalo je istraživanje. Isto tako, 49 posto je imalo poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje ili slične probleme u ponašanju, oko četvrtine ih je imalo poremećaj raspoloženja, teskobu ili opsesivno kompulzivni poremećaj ili selektivni mutizam, a mali procenat je imao psihotični poremećaj.
Šulman kaže da rezultati postavljaju nekoliko pitanja, piše Disability Scoop.
– Da li je autizam u početku bio prečesto dijagnostikovan? Jesu li neka deca sposobnija reagovati na intervenciju? Da li specifična intervencija koju dete dobije doprinosi ishodu? Naše je mišljenje da neka deca s poremećajem iz spektra autizma reaguju na intervenciju, dok drugi imaju jedinstvene razvojne putanje koje dovode do poboljšanja – rekla je, ističući da su deca koja su ‘izgubila’ autizam na početku imala najlakše simptome.
– Poruka iz naše studije je da neka naša deca neverovatno dobro napreduju, ali većina njih ima poteškoće koje zahtevaju stalno praćenje i terapijsku podršku – rekla je Šulman.
Autor: Damir Fatušić
Izvor: in-portal.hr
Pre ce biti da je pogresno postavljena dijagnoza, nego da su je deca ,,prerasla“. Prerano je postaviti dg autizma sa 2-2,5 godine i na taj način ,,etiketirati“ dete, da bi se kasnije ispostavilo da je u pitanju nesto drugo. Danas svako daje sebi za pravo da postavlja dijagnoze onako kako mu se učini da jeste.
To nije oporavak od autizma nego brisanje pogrešne dijagnoze! Previše ste nestručni da biste dali sebi za pravo da pišete ovakve tekstove.