Нека деца могу да “прерасту” аутизам, каже наука

3 јануара, 2021

Нека деца прерасту аутизам, кажу истраживачи, али губитак дијагнозе не значи да су та деца ослобођена свих пропратних изазова и проблема

Иако се аутизам традиционално сматра доживотним стањем, докази последњих година указују на то да постоје деца која се “опорављају”. Нова студија нуди највећи поглед на оно што се догађа деци која се више не сматрају “оболелим” од неког од поремећаја из спектра аутизма.

Истраживачи су прегледали клиничку евиденцију 569 деце којој је дијагностикован аутизам између 2003. и 2013. године, када су деца била у просеку стара 2,5 године. Четири године касније, открили су да 38 деце више не испуњава дијагностичке критерије за аутизам. Ипак, сва деца, осим троје која више не испуњавају критерије за аутизам, имала су и друге дијагнозе и још су требала одређену врсту терапије и подршке.

– Свакако је охрабрујуће потврдити да се подскупина деце с раном дијагнозом поремећаја из спектра аутизма праћеног кашњењима у развоју заправо може опоравити од поремећаја и наставити с типичним социјалним и когнитивним функционисањем – каже др Лиса Шулман с Медицинског факултета Алберт ЕАјнштајн, која је водила студију објављену недавно у часопису Journal of Child Neurology.

– Ова деца се у великој мери и даље боре са свакодневним животом. Готово сви се још увек морају суочавати с говорним потешкоћама и потешкоћама у учењу као и са различитим емоционалним проблемима и проблемима у понашању.

Деца чији су документи прегледани за студију су била дијагностикована у програму ране интервенције за децу с тешкоћама у развоју у Бронксу, а истраживачи из Њу Јорка рекли су да је велика већина деце учествовала у некој врсти услуга као што су примењена анализа понашања, говорна терапија или радна терапија.

Од оних који су ‘прерасли’ аутизам, 68 посто их је имало потешкоће с говором или учењем, показало је истраживање. Исто тако, 49 посто је имало поремећај хиперактивности и дефицита пажње или сличне проблеме у понашању, око четвртине их је имало поремећај расположења, тескобу или опсесивно компулзивни поремећај или селективни мутизам, а мали проценат је имао психотични поремећај.

Шулман каже да резултати постављају неколико питања, пише Disability Scoop.

– Да ли је аутизам у почетку био пречесто дијагностикован? Јесу ли нека деца способнија реаговати на интервенцију? Да ли специфична интервенција коју дете добије доприноси исходу? Наше је мишљење да нека деца с поремећајем из спектра аутизма реагују на интервенцију, док други имају јединствене развојне путање које доводе до побољшања – рекла је, истичући да су деца која су ‘изгубила’ аутизам на почетку имала најлакше симптоме.

– Порука из наше студије је да нека наша деца невероватно добро напредују, али већина њих има потешкоће које захтевају стално праћење и терапијску подршку – рекла је Шулман.

Аутор: Дамир Фатушић

Извор: in-portal.hr

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама