”Kad će drugo?”
Ima li pitanja koje će više iznervirati roditelje jedinaca? Ima. Kad se ničim izazvani radoznalac okrene njihovom detetu i onako, slatkorečivo, pita: ”A kad će mama i tata da ti rode batu ili seku? Sigurno bi voleo, je l’ da?”
U najmanju ruku iritantno. A ponekad i vrlo bolno za roditelje kojima je ”kritika” upućena. I ma koliko puta to ponovili i o tome govorili, i dalje ima onih koji ne vide problem u takvim pitanjima. Kao što i dalje istrajava uverenje da su jedinci osuđeni na život u samoći što nikako ne mora biti slučaj.
Jer novo istraživanje pokazalo je da mozak odraslih ljudi koji su jedinci radi malo drugačije.
Nova studija, objavljena u časopisu Nature Human Behavior, istraživala je 2.397 parova pojedinaca, koji su bili dobro usklađeni po raznim karakteristikama, kako bi se sagledalo kako prisustvo ili odsustvo braće i sestara utiče na mozak odraslih. Istraživači su proučavali strukturu mozga, funkciju, povezanost, kogniciju, ličnost i mentalno zdravlje, među ostalim faktorima, kod ljudi sa i bez braće i sestara.
Tim naučnika iz Kine koristio je metode uključujući neuroimidžing, bihevioralne procene i upitnike o socioekonomskoj situaciji i traumama iz detinjstva kako bi ocenio grupu od 7.186 ljudi u uzrastu od 18 do 30 godina, uključujući jedinice i one sa braćom i sestrama.
Pored neuroimidžing-a, istraživači su sproveli bihevioralne procene i upitnike o socioekonomskoj situaciji i traumama iz detinjstva. Njihovi rezultati mogli bi biti iznenađujući, barem za svaku dokonu tetku koja smatra (i nema problem da vam to stalno ponavlja) da vaša veoma srećna jedinica treba sestru ili brata ako želi ispunjen život.
Zaista, studija je pokazala ne samo bolje mentalno zdravlje kod jedinaca, već i bolje pamćenje i jezičke sposobnosti, kao i zadovoljstvo životom. Takođe je otkriveno da su jedinici kreativniji, manje zavise od nagrada i manje su impulsivni.
Međutim, pre nego što roditelji jedinaca previše odahnu, postoje neka pitanja koja treba razmotriti. Naime, „uprkos direktnim benefitima“, istraživanje navodi da „odrastanje bez braće i sestara utiče na većinu ishodâ u vezi sa mozgom i ponašanjem kroz modifikovane okolnosti, kao što su socioekonomski status, materinska briga i porodična podrška, sugerišući ciljeve za intervencije koje bi poboljšale zdravi rast dece.“
Drugim rečima, za mentalno zdravlje dece mnogo je važniji materijalni status porodice i sistem podrške u društvu nego to ima li braće i sestara. Tako je, bar, pokazala ova studija.
Ukratko, kao da idealan odgovor i idealna porodica – ne postoje. Ali, nije da to nismo znali i pre istraživanja.