Реч логопеда: Када је дете спремно за учење страног језика?

19 фебруара, 2020

Данас, када је присутна велика културна разноликост и када се намеће потреба за разумевањем и говорењем што више језика, родитељи се често питају када је право време за почетак учења страног језика и на шта треба да обрате пажњу у овом процесу.

Треба направити разлику између учења страног језика које је планско, структурисано и вођено од стране наставника или предавача и учења које се одвија спонтано, када су садржаји којима је дете изложено неорганизовани, слабије контролисани и упитног квалитета. Друга врста учења је чешћа и може имати и добре и лоше стране. Добро је то што дете развија слух и за други језик, више обраћа пажњу на њега, интересује се за значење речи и њихов превод са матерњег и почиње да разуме по нешто, уз учење изговора. О овој ситуацији говоримо када је дете усвојило матерњи језик, а страни језик учи касније. Седма година представља период до када се сматра да дете усваја целокупну базу говора и језика, коју поласком у школу надограђује. Лоше је то што деца врло често бивају изложена садржајима страног језика пре првог рођендана и наведени садржаји нису усклађени са тренутним потребама детета, а то је јасан говорно-језички модел потребан за учење матерњег језика. Неретко дете почне да говори на страном језику (најчешће енглеском), преузме мелодију страног језика, и изговор гласова буде дисторзован (изобличен, умекшан). Додатно, дете се навикне на погрешан изговор гласова (нпр.енглеско меко р где вибрација изостаје, уместо српског тврдог, вибраторног „р“) и на потпуно другачију позицију говорних органа при изговору, када је потребан озбиљан рад да би се постигле корекције.

Задатак филолога и наставника јесте да на стручан и медодолошки исправан начин помогну деци у учењу страног језика. Овакав рад се најчешће обавља у структурисаним условима где сам процес учења прати и прилагођава детету.

Задатак логопеда јесте праћење целокупног говорно-језичког развоја, његова процена и откривање евентуалних одступања, као и рад на унапређењу ових способности и отклањању кашњења.

Шта дете треба да усвоји пре почетка учења страног језика?

Свакако, пре почетка учења страног језика, потребно је да дете овлада матерњим језиком. Да бисте били сигурни да учење новог језика неће пореметити базу матерњег, већ је надоградити, неопходно је да логопед уради процену говорно-језичких способности. Деца која замењују (супституишу) гласове, изостављају, умекшавају, обезвучавају или/и из било ког разлога касне у говорно-језичком развоју могу да имају таква одступања и у изговору и на страном језику. Дете је спремно за учење новог језика тек када логопед укаже на кашњење које дете има и када се кроз континуирани логопедски третман отклоне последице заостајања за вршњацима. Када говоримо о кашњењу у развоју говора и језика посматрамо ниво говора – продукције и артикулације и ниво језика- фонд речи, креирање значења појмова, квалитет реченичног исказа и употреба језика у социјалном контексту.

Битно је рећи да сваке године све већи број деце касни у проговарању. Често се деси да се појаве прве речи око прве године, али је фонд речи врло оскудан за узраст или изостаје формирање реченице. Озбиљније кашњење је када и почетне фазе гукања и брљања касне или су слабијег квалитета, а проговарање у потпуности изостаје. Осим што уочавамо знатан пораст тешкоћа у проговарању, све већи број деце касни у развоју невербалне комуникације (употреба гестова, мимике и фацијалне експресије и „читање“ ових сигнала) без које се не може развити вербална комуникација.

База матерњег језика мора бити чврсто утемељена, како би изградња онога што тек долази била стабилна и квалитетна. Учење страног језика на млађем узрасту почиње кроз игру и несвесно усвајање. Потребно је водити рачуна о важности поступног учења на исти начин на који тече говорно језички развој и савладавање матерњег језика.

На ранијем узрасту, деца уче језик спонтано, тако што опонашају модел који их учи. Најбољи резултати су постигнути када се учење одвија у природној средини, а понуђени модел је исправан и подстицајан. Усвајање новог је успешније кад се одвија кроз игру, певање, глуму или имитацију.

На каснијем узрасту, језик се учи свесно и тада је могуће, осим мелодије језика, речи и фраза, учити и граматичка правила. Рано учење страног језика пружа низ позитивних утицаја на развој детета, под условом да је говорно-језички развој уредан. Нека истраживања говоре у прилог томе да деца која су рано почела са учењем страног језика, лакше усвајају градиво из осталих предмета. Претпоставка је да таква врста искуства, уз то, поспешује и комуникацију, сналажљивост у изражавању и разумевању језика. Такође, рано савладавање матерњег језика и учење страног језика од малих ногу, ствара основу за лакше учење других страних језика.

Дакле, ако логопед процени да је говорно-језички развој уредан и да не постоје препреке, можете своје дете укључити у неки од програма за учење страног језика.

Аутор: Др сци. Наташа Чабаркапа, логопед аутор приручника “Да брбљам, да говорим, да учим”

Извор: Зелена учионица

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "Реч логопеда: Када је дете спремно за учење страног језика?"

  1. DJASHFSJFLJČSA каже:

    piše se “Wasser”

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама