Нека од питања са данашњег комбинованог теста

Знање географије, биологије, историје, хемије и физике које су матуранти стекли у основној школи сударило се јуче са питањима на комбинованом тесту. То је трећи и последњи део завршног испита. После неизбежног сусрета са 20 питања, којих се највише прибојавала, генерација од око 70.000 ученика на излазу из осмолетки може да одахне. Матури је крај! Сви који су изашли на тестирање – положили су. Не постоји бодовни праг којим се условљава пролаз на матурском испиту.И овај дан завршног испита протекао је успешно и без проблема у свим школама. После српског и математике, полагањем комбинованог теста ученици осмог разреда завршили су основно образовање и стекли услов да конкуришу за упис у средње школе, потврђено је из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.Да је ђацима комбиновани тест најлакши и да највише поена остварују баш на мултидисиплинарној провери знања откако је део матуре, показују анализе стручњака за вредновање квалитета образовања. Сасвим супротно, за микс питања из природних и друштвених наука осмаци кажу да је најкомпликованија, непредвидива и најтежа степеница матурског изазова.
– Најтеже из географије било је питање Којим сливовима припадају Бели Дрим, Пчиња, Пек и Тиса, Да ли завршавају у Црном, Јадранском или Егејском мору. Ни историја није била лака. На пример, имали смо текст о неком бомбардовању, па да препознамо где је пукла атомска бомба. Ако није над Хирошимом, ето бода мање. И уколико на оној слици није Османско царство, онда ћао поени. Баш је било тешко – уверавају Сара, Мина и Вања, осмакиње београдске ОШ „Вук Караџић”.

Да, девојчице можда претерују у процени тежине питања, сматра њихов другар Никола из осмог два. Пребројао је – највише задатака на комбинованом тесту било је из биологије (пет), најмање из физике (три) и по четири из хемије, географије и историје.
– Кад је био Први српски устанак? Која се вакцина даје детету чим се роди? Да ли се целулоза раствара у води? У ком су односу птичја ваш и голуб, а у каквом биљна ваш и бубамара? Које силе делују на предмет који клизи низ подлогу? – наводи Никола нека од лакших питања из испитне комбинације.
Решења и упутство за оцењивање сва три теста са овогодишње матуре приказани су на сајту Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, који је и творац задатака завршног испита. Ко их је беспрекорно решио завредеће максималних 30 бодова (по 10 на сваком тесту). Из шестог, седмог и осмог разреда основне, ђаци највише могу понети 70 поена. Укупно 100 бодова само најуспешнији освојиће на захваљујући успеху на матури и у претходном школовању. На основу бодова и интересовања ђаци ће се опредељивати за жељене средње школе.
Ове године уведен је праг уписа. Бодовну рампу – минимум 50 поена, мораће да прескоче осмаци намерени да заузму клупе гимназија или четворогодишњих смерова средњих стручних школа. Зато је многима и те како било важно да матуру ураде што боље, а прелиминарне резултате ђаци ће моћи да сазнају сутра у школама у којима су полагали испит.

Радови прегледани, следе жалбе 

Прегледање тестова је завршено, радови су дешифровани. Најкасније сутра у осам сати, осмолетке су у обавези да обелодане прве привремене резултате, да би од понедељка ђаци, у пратњи родитеља, могли да погледају своје радове уколико им се учини да је било пропуста у оцењивању.
Ако осмаци уоче грешке у бодовању, родитељ подноси приговор првостепеној – школској комисији. Незадовољни њеним одговором, могу се обратити даље другостепеној – окружној комисији, чија је одлука и коначна. Републичка комисија не решава приговоре на скор са завршног испита.

Ниједно дете није удаљено са испита

Републичкој уписној комисији, после сваког испитног дана, стижу хиљаде извештаја супервизора о току завршног испита.
– Било је опомињања ученика, понегде и кашњења, што се иначе догађа на сваком контролном и сасвим је очекивано на великом испиту генерације у коме учествује 70.000 деце, али важнијих неправилности није било. Ниједно дете ни дежурни наставник нису удаљени са завршног испита на основу до сада прегледаних извештаја – каже Снежана Марковић, председница Републичке уписне комисије.
Аутор: Миленија Симић-Миладиновић
Извор: Политика