Иницијални тестови имају своју сврху. Они служе наставницима и учитељима да на почетку школске године провере знање својих ђака, да виде шта су из претходне године добро научили и упамтили, а где су слабе тачке на које се треба вратити. Иницијални тестови се, по правилу не оцењују, не бележе, већ служе као смерница учитељу за даљи рад.
Недавна ситуација у разреду мог осмогодишњег нећака подстакла ме је да напишем овај текст. На почетку школске године родитељи су, на основу нечег што је учитељица рекла (рецимо, да не носе сутрадан уџбеник и свеску из математике или тако нешто) закључили да то значи да деца имају иницијални тест. Наравно, повела се одмах дискусија на Вајбер групи о томе – да ли јесте или није? Договорили су се да једна мама учитељици напише поруку и пита – да ли деца сутра имају иницијални тест? „Није пракса да најављујемо, али кад сте већ питали, имају. Али то није тест који се оцењује, то је смерница за мене.“ – одговорила је учитељица, а ова мама пренела осталим родитељима у групи.
Замишљам моју маму, пре скоро 30 година, како зове учитељицу увече на кућни телефон и пита да ли сутрадан имам тест. И како, као у Лајању на звезде, то исто ради још 25 осталих родитеља. Јесмо ли у тој мери изгубили додир с реалношћу?
Та ситуација подстакла ме је да напишем мали водич за родитеље, списак ствари које је, ако желе добро својој деци, ЗАБРАЊЕНО да кажу учитељици.
Код куће све зна
Време мења све осим ове реченице. Родитељи су је изговарали и пре 30 година и данас. Код куће сва деца знају, али у школи, пошто је учитељица страшна, не уме с њим, он не покаже то своје знање. Драги родитељи, ово једноставно није тачно. Дете уредног развоја које је провежбало и савладало градиво, врло ретко или никад неће имати проблем да то и покаже.
Молим вас да мој М не седи са Л
Распоред седења, без обзира на ваше преференције, ипак прави учитељ. То је део његовог посла, као и начин на који предаје лекције, пише припреме, прави контролне задатке. Ако ваше дете заиста не треба да седи с неким, онда ће учитељица то приметити и разместити их. Али није ваше да то тражите.
Зашто је он добио четири кад је имао исти број тачних као тај и тај који је добио пет?
Иако је мала шанса да је учитељ на два контролна са истим бројем бодова дао различите оцене БЕЗ разлога, то није немогуће. Али свакако није ваш посао да истерујете правду. Откуд уопште знате колико бодова има неко други и зашто се за то распитујете? Ваше је да научите дете да љубазно реагује ако примети грешку или неправду, али не да то радите ви за њега.
Он је натпросечно интелигентан, ви ћете то већ видети.
Веровали или не, једва 5% деце је заиста надарено. И гле чуда, скоро сваки родитељ верује да је баш његово дете у тих 5%. И премда свако дете заиста носи таленат за нешто, ако би сваки од 25 родитеља из разреда захтевао од учитеља да се посебно посвети таленту његовог детета, да га негује и развија, шта мислите, колико би он заиста могао да уради? Наше школе нису идеалне. Одељења броје дупло више ђака него што би требало за оптималан рад, програми нису прилагођени времену у ком деца живе. Ако желите да развијате таленте своје деце имате два начина – да станете уз учитеље и помогнете да се образовни систем промени или да сами развијате таленте своје деце.
Он је код куће миран, не знам шта се дешава у школи
Једном сам негде прочитала да су родитељи деце која су анђели ван куће, а ђаволи у кући, они који су одрадили најбољи посао. Заправо је потпуно у реду да дете код куће не буде мирно јер је то његова средина и треба да има одређену слободу, а не страх. Не очекујемо ни да у школи буду бубице, али је поштовање реда на часу нешто чему децу морамо да научимо заједно. Ако их од првих дана не учите друштвено-прихватљивом понашању у различитим ситуацијама, мало је тога што се у школи може урадити.
Имајући у виду да родитељи не могу бити објективни кад је њихово дете у питању, већина учитеља преко оваквих изјава просто пређе без много коментара. С друге стране, оно што себи, као родитељи не смете да дозволите је да учитеље зивкате и шаљете им поруке како бисте проверили шта је за домаћи, кад имају контролни и носе ли опрему за физичко сутра. Никада, ни у једној ситуацији, не говорите са непоштовањем о учитељу свог детета док вас дете слуша. Исто тако, ако вам учитељ, пред дететом саопшти да је настао проблем због нечег што је ваше дете урадило, никад и никако се у том тренутку детету не обраћајте с питањем „Да ли је то истина?“. Тиме сте показали да учитељу не верујете, већ чекате да дете потврди причу.
Много је грешака које несвесно правимо док нам деца расту. Те грешке некад делују ситно и неважно, некад их уопште не примећујемо, а заправо могу да одреде и промене многе ствари.
Зато, промените бар оно што знате да можете. Овај текст може бити добар почетак…
Приредила А. Цвјетић