– Има ли госпођица у 21. веку?
– Ију! Какво ти је то питање?! Па наравно да их има! Увек их је било и биће их.
– Богами, нема више госпођица. Да се ниси усудила да помињеш госпођице! Још ће и да те казне!
– Ама шта то говориш?
– Очигледно ниси чула – нема више госпођица. Забрањене. Знаш, није политички коректно некој женској особи рећи да је госпођица или је тако ословити. Не да Брисел, а и ове жене што намећу језичку родну равноправност. Реч госпођица, знаш, задире у нечију приватност. Кажу – шта ко има да зна која се удала, а која није! Све су жене исто! Одсад је свака госпођа или дама. И тачка! Тако треба. А и мушкарци су само господа: господин овај, господин онај.
– Па и није баш тако. Имамо и реч господичић за младића … још се у народним песмама користила. Е, драга моја! Мени све то личи на Бранка Ћопића и Николетину Бурсаћа.
– На Николетину!
– Да! Сећаш се сигурно оног дела романа када Николетина долази кући, мајци, и каже: „Мајко, одсада да знаш – нема Бога!“ „Ма шта то рече?“ „Нема Бога, јеси ли чула?!“ „Па откад то, мој синко? Шта ти би?“ „Од вечерас, да знаш…“ „Ма од кога си то чуо, јадна ти сам?“
„Чуо сам у чети, од комесара. Казȏ нам неки дан.“
„Па ко ће нам онда дати драгу кишу кад Бога нема?“
„Неће нико! Шта ће нам киша! … Кад се ослободимо, њиве ће се орати карактером! Неће кише ни требати!“
Е тако ти је сад и с госпођицама. Укинуше их као Комунистичка партија Бога. Нико и не пита оне жене и девојке које ЖЕЛЕ да их зову госпођицама. Реч госпођица постоји у сваком речнику и њом се ословљава или помиње неудата женска особа и млада девојка, то је хипокористик од именице госпођа. Има је и код Вука, у његовом Српском рјечнику из 1818. године, и означава малу госпођу, девојчицу. Дама је пак отмена женска особа и зато и није прави синоним речи госпођица. Нису све жене даме, а видим, ето, ни госпођице.
– Да, да! Схватам сад све. Неудате девојке не желе да се зна да су неудате, као да је уопште битно у 21. веку ко се удао, а ко није и да ли ће! Тиме се, у ствари, само наглашава да се те што не желе да буду госпођице осећају инфериорно. А знала сам једну госпођицу Живковић. Имала преко 80 година и никада се није удавала, али је инсистирала на томе да је зовемо госпођица Живковић. Друштво из Европске уније, дакле, ипак укида права некима да би други били задовољени. И где су ту онда људска права госпођица?
Аутор: Виолета Бабић, лектор у Креативном центру и аутор три збирке језичких цртица, као и Књиге за сваку девојчицу и Књиге за сваког дечака.
