– Ima li gospođica u 21. veku?
– Iju! Kakvo ti je to pitanje?! Pa naravno da ih ima! Uvek ih je bilo i biće ih.
– Bogami, nema više gospođica. Da se nisi usudila da pominješ gospođice! Još će i da te kazne!
– Ama šta to govoriš?
– Očigledno nisi čula – nema više gospođica. Zabranjene. Znaš, nije politički korektno nekoj ženskoj osobi reći da je gospođica ili je tako osloviti. Ne da Brisel, a i ove žene što nameću jezičku rodnu ravnopravnost. Reč gospođica, znaš, zadire u nečiju privatnost. Kažu – šta ko ima da zna koja se udala, a koja nije! Sve su žene isto! Odsad je svaka gospođa ili dama. I tačka! Tako treba. A i muškarci su samo gospoda: gospodin ovaj, gospodin onaj.
– Pa i nije baš tako. Imamo i reč gospodičić za mladića … još se u narodnim pesmama koristila. E, draga moja! Meni sve to liči na Branka Ćopića i Nikoletinu Bursaća.
– Na Nikoletinu!
– Da! Sećaš se sigurno onog dela romana kada Nikoletina dolazi kući, majci, i kaže: „Majko, odsada da znaš – nema Boga!“ „Ma šta to reče?“ „Nema Boga, jesi li čula?!“ „Pa otkad to, moj sinko? Šta ti bi?“ „Od večeras, da znaš…“ „Ma od koga si to čuo, jadna ti sam?“
„Čuo sam u četi, od komesara. Kazȏ nam neki dan.“
„Pa ko će nam onda dati dragu kišu kad Boga nema?“
„Neće niko! Šta će nam kiša! … Kad se oslobodimo, njive će se orati karakterom! Neće kiše ni trebati!“
E tako ti je sad i s gospođicama. Ukinuše ih kao Komunistička partija Boga. Niko i ne pita one žene i devojke koje ŽELE da ih zovu gospođicama. Reč gospođica postoji u svakom rečniku i njom se oslovljava ili pominje neudata ženska osoba i mlada devojka, to je hipokoristik od imenice gospođa. Ima je i kod Vuka, u njegovom Srpskom rječniku iz 1818. godine, i označava malu gospođu, devojčicu. Dama je pak otmena ženska osoba i zato i nije pravi sinonim reči gospođica. Nisu sve žene dame, a vidim, eto, ni gospođice.
– Da, da! Shvatam sad sve. Neudate devojke ne žele da se zna da su neudate, kao da je uopšte bitno u 21. veku ko se udao, a ko nije i da li će! Time se, u stvari, samo naglašava da se te što ne žele da budu gospođice osećaju inferiorno. A znala sam jednu gospođicu Živković. Imala preko 80 godina i nikada se nije udavala, ali je insistirala na tome da je zovemo gospođica Živković. Društvo iz Evropske unije, dakle, ipak ukida prava nekima da bi drugi bili zadovoljeni. I gde su tu onda ljudska prava gospođica?
Autor: Violeta Babić, lektor u Kreativnom centru i autor tri zbirke jezičkih crtica, kao i Knjige za svaku devojčicu i Knjige za svakog dečaka.
