Da, roditeljstvo i vaspitanje su izuzetno teške stvari. Pri tom, ne mislim na neispavanost i umor. Mnogi od nas ne mogu da „izađu na kraj“ sa sopstvenom decom. Šta god da kažete ili uradite – jednostavno „ne pali“. Postoje li „nemoguća deca“ i o čemu se tu, zapravo, radi?
Postoje deca čiji je karakter složeniji. Možda su „nasledili“ nekoliko nezgodnih osobina od mame, tate, bake, deke ili bilo kog dalekog rođaka. A možda je u pitanju i određeni propust u vaspitanju. Čini Vam se da ste pokušali sve. I možda zaista to jeste. Međutim, napravili ste pogrešnu osnovu na kojoj gradite sve ostale kockice vaspitanja.
„Moje dete jednostavno ne sluša!“ Da li se tako ponaša svuda? Da li Vaše dete ne sluša ni u vrtiću, ni u školi? Ili je tamo mirno kao bubica? Da li ne sluša samo mamu, a tatu sluša? Ili obrnuto? Ukoliko imate ovakvu situaciju, pokušajte da preispitate svoje vaspitne metode. Niste pogrešili ni iz kakve loše namere. Ali, ako u nečemu grešite, nastojte to i da ispravite.
Jedan od najučestalijih primera „nemoguće dece“ jeste nepoštovanje najvažnijeg pravila – doslednost. Danas ste imali naporan dan na poslu. Nemate snage za priču, objašnjavanje, strpljenje… I popuštate.
Možete imati i malu bebu i nikakve pomoći. Jednostavno ne stižete na obe strane istovremeno. Zbog toga starije dete ima momenata kada je prepušteno samo sebi i radi šta hoće. To je, možda, jedan od načina na koji prikazuje svoju ljubomoru.
„Nemoguća deca“ postoje. No, njihovo ponašanje nije nešto na šta ne možete uticati. U redu, možda imaju određenu fazu, crtu ličnosti ili bilo šta drugo što su nasledili. Međutim, Vi ste ti koji moraju pronaći način da urade šta god treba kako biste decu izveli na pravi put.
I da, znajte da je to jedan od najtežih zadataka i poslova koje ste obavljali u životu, bez obzira kojim se poslom bavite. Ne oslanjajte se na one stare priče da se za dete najviše uradi do njegove pete godine. Nikad nije kasno.
Naravno, ne možete praviti ozbiljne propuste do 18. godine, a onda očekivati da će Vam se dete umiriti posle jednog ozbiljnog razgovora. Sve se računa: odnos sa supružnikom, odnos prema drugima, Vaše ponašanje i uzor koji predstavljate…
Zato, nemojte odustajati ukoliko imate „nemoguću decu“. Pokušajte da im „pronađete žicu“. Isprobajte sve metode, raspitajte se za nove. U njih trebamo najviše ulagati. Posao će Vam možda obezbediti i lagodnu starost, koji stan viška, auto iz snova… Ali, ukoliko ne uložite u svoju decu, džaba Vam sve to što imate.
Pokušajte da ih razumete. Šta im nedostaje? Zbog čega se tako ponašaju? Šta time žele da dobiju? Kako možete promeniti ili pospešiti svoje roditeljske metode? Budite spremni da rastete zajedno sa svojom decom, bez obzira koliko nemogući bili.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
Izvor: roditelj.akademijaoxford.com